Рођење Господа Исуса Христа – БОЖИЋ

 

Рођење Господа Исуса Христа – Божић је један од најлепших празника јер се овим великим црквеним празником, према обилном благовољењу Божијем, прославља историјски догађај Оваплоћења Живог Бога, додир небеса и земље, сусрет Творца и творевине. Под небом се подразумијева сав невидљиви небески, анђеоски свијет, а под земљом све што је створено.

Божић је празник који спаја небо и земљу, празник послушности Богу, празник силе и свемогућства Божијег, празник живота, породичне љубави и радости.

Зато три недеље које претходе Божићу су посвећене породици – Детињци, Материце и Оци. Ови празници прослављају свезу међусобне љубави и послушности међу члановима породице која је мала Црква.

На дан Св. Николе сије се Божићно жито које до Божића порасте и стоји код иконе и чеснице.

Бадњи Дан је обасјан припремама у дочеку Божића. Бадњак је храстово дрво, најјаче од свег дрвећа и тако бадњак који се сијече и освећује у цркви симболизује борбу између добра и зла. Као што се бадњак кад изгори претвара у пепео, тако је и Христос побједио гријех својим славним рођењем.

На сам дан Божића, сви верни хрле на Божићну Литургију да се причесте и мирбоже и једни другима честитају Божић у кругу црквене заједнице а затим свако проводи Божић у кругу своје породице. Домаћице се труде да припреме богату трпезу и што свечаније дочекају Божић. Чесница се меси и пече рано ујутро и цијела кућа мирише када Полажајник први уђе да свим укућанима честита Божић.

Испуњена пророчанства

Божић је испуњење пророчанстава о обећаном Месији који ће доћи и спасити народ од гријеха, смрти и ђавола. Оваплоћење Живог Бога је Тајна недокучива и анђелима а нама вјернима силна утјеха коју примамо са искреном вјером. Емануил – значи с нама је Бог. Преблагословени плод, Бог, Син Свевишњи Исус Христос помазаник Божији, Звезда Јаковљева /Бр. 24:17-19/ из племена Давидова рођен је у Витлејему од Пресвете Дјеве Марије наитијем Духа Светога. Пресвета Дјева и Богомладенец су повјерени на чување Праведном Јосифу којем се јавио анђео и објавио му вијест о рођењу Спаситеља.

Град Витлејем значи – град хљеба. Рођењем у витлејемској пећини наговјештава се рођење и доласка Спаситеља који је извор свих добара и који је хљеб небески, и вода живота. Ту нам се дијете роди и Син нам се даде који је донио добру вољу и мир људима. Богомладенац нам доноси и даје мир на земљи, мир истински, небески, божији, трајни.

Над Витлејемском пећином појавила се небеска свјетлост у виду Звијезде Водиље, која обасјава остварење пророчанства тако и Истински Богочовек обасјава цијелу васиону . Према Св. Теофилакту и Св. Јовану Златоусту звијезда се појавила девет мјесеци прије Рођења Христова, на Благовести.

Из превелике љубави према роду човјечијем Син Божији силази са небеса и својим снисхођењем и љубављу вјечном, већ од свог рођења у јаслама у Витлејемској пећини, указује свима на пут вјечни, спасоносни пут смиренија у испуњавању двије најважније заповјести: Љуби Господа Бога свога свим срцем Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Љуби ближњега свога као самога себе. (Марко 1, 31).

Сва бића и небеска и земаљска радују се заједно. Као првостворени анђели се спуштају и јављају благу и добру вољу Божију према свим људима о Оваплоћењу Сина Божијег. Љубав Божија која се даје свима зарад живота вјечног и спасења. Пастири се радују јер су међу првима видјели Богомладенца положеног у јаслама. Три мудраца са Истока доносе поклоне злато, тамјан и смирну, поклоне као Богу и Цару (Матеј 2:11).

Пресвета Дјева Марија која је узвишенија од свих створења због чистоте своје душе, због смерности и преузвишене моралне личности и потпуне посвећености Божијој вољи и служењу Богу. Она је Богородица јер је родила Бога који је од ње узео земаљско тело и постао човјек сличан нама у свему осим гријеха.

Пресвета Богородица је због послушности уздигнута више од Херувима и Серафима јер је она Духовна Двер, Духовна Лествица којом нам је сишао Живи Бог, њена утроба је шира од небеса јер Богу Свемогућем све је могуће. Увијек Дјева, Пресвета Дјева Марија, и после рођења остаје Дјева јер је Оваплоћени Господ прошао кроз Двер Спасења.

Зато ми православни хришћани величамо, славимо и поштујемо Пресвету Богородицу јер својим Рођењем од ње Господ Исус Христос нам је открио да је она препуна благодати Светога Духа јер ње ради и кроз њу нам долази спасење Оваплоћени Логос.

Катихета Љиљана Тољевић