Божић

“Слава на висини Богу, и на земљи мир,
међу људима добра воља” (Лк.2,14).

 

БОЖИЋ

 

Из Божије вјечности са Божићем започиње нова Хрићанска ера и налазимо се на прагу 21. вијека након Христовог оваплоћења.

Празник Рождества Господа Исуса Христа, Божић, је један од најљепших празника и највеће чудо Неба и земље. Рођење Богомладенца, Богочовјека је почетак нове Богочовјечанске историје и Богочовјечанског пута. То је празник радости, празник породичног благослова, празник испуњених благослова Божијих. Божић је празник Рођења Господа Исуса Христа, када се Господ према пророчанствима и благовољењу Божијем, Оваплотио од Духа Светога и Марије Дјеве и постао сличан људима у свему осим гријеха.

 

Царство Твоје, Христе Боже,
царство је свих вијекова и власт Твоја над сваким је нараштајем.
Оваплотивши се од Духа Светога и очовјечивши се од Марије,
увијек Дјеве,
свјетлошћу нас обасја када дође Христе Боже,
Свјетлости од Свјетлости,
Сјају Очев који сву творевину озари.
Све што дише хвали Тебе, одраз славе Очеве.
Боже који си онакав какав си био,
какав си из Дјеве засијао, помилуј нас!

(Трећа стихира на вечерњем Рождества Христовог)

 

Савршени, потпуни, и истинити Бог, из своје превелике љубави према роду човјечијем, спустио се са небеса и родио се као Богомладенац у витлејемској пећини, у граду Витлејему, чије име значи хљеб. Божићем се назива јер се родио мали Бог Божић. Тајна оваплоћења, или отјелотворења, је тајна којој су се и анђели на небесима задивили и обрадовали. Бог се родио као човјек а увијек и непрестано јесте Бог, истовремено, недјељиво и нераздвојиво, како нас уче догмати васељенских сабора и светих отаца наше Свете Православне Цркве.

Божићу се радују сви – и дјеца и родитељи. Срби су кроз вијекове сачували предивну традицију слављења Божића, и како је написао Св. Јован Златоусти Нема очињег вида без Божића. Никада срби нису престајали да славе Божић и до данас имамо лијепих обичаја са много символике. Свака породица се труди да што боље и свечаније дочека и прослави Божић који се обично слави у најужем кругу породице уз здравице и молитвене жеље.

Празници који претходе Божићу

Божићу претходи неколико празника који су везани за Божић, а такође после Божића следи неколико великих црквених празника.

Детињци, Материце, Оци, Туциндан и Бадњи Дан су породични празници родитељства, материнства, очинства и дјеце. У тим недељама које претходе Божићу дјеца, мајке и очеви символично вежу конопцем једни друге – а да би се могли одвезати морају да дају поклоне. Везивање представља свезу љубави између дјеце и родитеља, бака и дека, али и везу са Богом. Поклони изражавају пажњу и љубав једних за друге као и врлине штедљивости.

Детињци се славе у трећу недељу пред Божић, а празник мајки и жена Материце се слави у другу недељу пред Божић, а Оци или Очеви се прослављају у прву недељу пред Божић.

Два дана пред Божић слави се Туциндан и у народу постоји вјеровање да се дјеца не смију тући на овај дан да не би била неваљала у току цијеле године.

Уочи Божића 6. јануара се слави Бадњи дан и са овим даном већ започиње божићно славље. Тог дана домаћице припремају Божићну чесницу и припремају свечана јела за Божићни ручак, а домаћин одлази у шуму по Бадњак.
Бадњак је обиљежје српског Божића. То је младо храстово дрво које се са сламом уноси у кућу. У урбаним срединама, Бадњак се освећује у Цркви и дијели вјернима који на Бадње Вече долазе у свети храм да узму Бадњак за своје домаћинство.
Символички Бадњак представља дрво које су пастири донијели у пећину у којој се родио Христос а које је Праведни Јосиф заложио да загрије пећину. Такође Бадњак је дрво и наговјештај Крста Христовог.

Заједно са Бадњаком уноси и слама и посипа по кући а слама символише сламу на којој се Господ Исус Христос родио.

Божић – на сам дан Божића вјерници одлазе у Свети Храм на Божићну Литургију да се причесте након божићног поста и тог дана па све до Богојављења православни срби се три пута миробоже у име Оца и Сина и Светога Духа и поздрављају се са “Христос се роди” и отпоздрављају “Ваистину се роди”.
Седмица иза Божића је Трапава седмица када се не пости.

Положајник или полазник је први гост који обично долази рано на Божићно јутро и представља Мудраце који су пратили Звијезду водиљу са Истока и који су се поклонили Богомладенцу и принијели му дарове као Цару и Богу: тамјан, смирну и злато. Док улази у кућу полажајник говори здравицу и доноси срећу укућанима у току цијеле године.

Чесница је божићна погача у коју се ставља новчић и ломи се као славски колач и чита се Оче наш и ако се зна Божићни тропар. Онај ко нађе новчић имаће благостање у току цијеле године.

Велики празници који се славе после Божића

Српска Нова Година се празнује 14. јануара по новом а 1. јануара по старом календару. За српску нову годину домаћице мијесе погачу василицу, јер се тог дана прославља и велики првојерарх и свјетилник Цркве Православне Св. Василије Велики.

Крстовдан се празнује 18. јануара у спомен Христовог крштења. На Крстовдан је увијек строги пост и то је први посни дан након Божића. На Крстовдан се врши велико водоосвећење у светим храмовима. Наш народ се поздравља са ријечима: „Христос се крсти“ и „Ваистину се крсти.“

 

Богојављење се слави 19. јануара и ово је један од највећих празника православља. Тог дана се врше велика и свечана освећења воде у светим храмовима, али и освећења ријека. Овим даном слави се успомена на Христово крштење, на ријеци Јордану и вјерници узимају Богојављенску водицу и носе својим домовима јер Богојављенска водица је освећена и има љековита средства. На празник Богојављења поздрављамо се са “Бог се јави!” “Ваистину се јави!”

 

На Јовањдан прослављамо празник и Претечу Господњег светог Јован Крститеља, који је на ријеци Јордану, крстио Господа Исуса Христа. Ово је веома честа слава код Срба заједно са Никољданом и Ђурђевданом.

 

Савиндан је истовремено и вјерски и национални празник. Слави се 27. јануара као успомена на равноапостолног Духовног Оца српског народа, Светог Саву, првог српског архијереја и просветитеља. Св. Сава је слава српских школа и слави се уз освећење славског колача и кољива и дјеца школе припремају Светосавске академије и прославе у част Св. Саве.

 

Припремила Љиљана Тољевић