Божићна посланица Епископа канадског г. Георгија

РАДУЈ СЕ НЕВЈЕСТО КОЈА НАМ РОДИ ХРИСТА!

„Прође сјен од Закона када дође благодат, јер као оно купина што не сагоријеваше у пламену, тако Ти дјевојком роди и остаде Дјева. Мјесто огњенога стуба сину сунце правде, мјесто Мојсија Христос, спасење душа наших“! (Догматик 2. гласа)

Неизмјерна радост прожима нас док приступамо најрадоснијем празнику, празнику свих радости, празнику избављења од смрти, празнику почетка спасења – празнику Рождества Христова, Божића славнога.

Рођење Богодјетета Христа Господа улива неисцрпну радост и наду, нарочито, како каже Св. Апостол Павле: „Када је дошло пуноћа времена посла Бог Сина свога који се роди од жене који би под законом“ (Гал 4, 4).  Наду која нас изводи из безнађа; радост јер се Бог оваплоти и поче се збивати оно што пророци рекоше а што човјечанство чекаше. Бог се оваплоти, постаде човјек, близак нама у свему сем гријеха. Управо тај догађај представља, како примјећује велики Јован Дамаскин, једино ново под сунцем. Сви остали историјски догађаји, ма колико славни и узвишени били, представљају пролазну епопеју, непрестано сравњивану смрћу која хара свијетом и сваком тварју. Преузвишени догађај Оваплоћења Господа мијења тај циклусни бездан, смрт бива побијеђена кроз само ваплоћење и рођење Сина Божијег.

Није ли и основна заповијест Божија била о рађању, множењу, о испуњавању Закона божијег – настављању дјела Божијег које се рођењем набоље показује? Данас, када занемарујемо бригу о Божијој творевини и човјеку као круни створења, бринемо се само о овоземаљским стварима. Бринемо се колико је ова земља способна да отхрани, чини се све да се дјеца не рађају.  Не говори ли нам то колико смо егоцентрични?  Бог је, стварајући овај свијет, дао толику могућност – само када би човјек милостив и човјекољубив био – за преизобиље земаских добара. Христос, који са Неба долази,  једина је гаранција истинског живота – живота у изобиљу.

Није Господ саздао свијет да би тај свијет нестао и престао, него да живот вјечни има. Зато је Господ Христос, благовољењем Оца Небеског, дошао у творевину, оваплоћен од Духа Светог и Марије Дјеве. Истинити Бог постаје истинити човјек.  Наше недоумице рјешава једноставно: храни 5000 људи са пет хљебова, учи нас да тражимо „хљеб наш насушни данас”, а не за сутра, за прекосутра, за сто година. Ту сагледавамо савршену хармонију, Божију љубав према човјеку и човјечанству. А као поуку прихватамо дивну заповјест љубави према Богу и ближњему својему. Кад служимо једни другима, наша љубав постаје делатна. Зато, браћо и сестре, „не брините се шта ћете јести и шта ћете пити“. Не бринимо да ли ћемо имати изобиља да нахранимо седам милијарди људи. Иима ко о томе да брине: Бог. Од нас се тражи да не прихватимо пролазни и јефтини, комерцијални, потрошачки систем овог вијека, него да се окренемо милосрђу Божијем.

Христос нам долази да нам покаже истинити пут и да нас из безнађа врати у наду и поуздање. О овом Божићу, зато, присјетимо се слободе коју нам Христос рођењем својим даде. „Нема више роба ни слободна, мушког и женског, Грка ни Јеврејина, сви смо једно у Христу Господу“. Христос је дошао да испуни „оне који су под законом, да примимо усиновљење“. Тако смо и ми постали Синови Божији и наслиједници Царства небеског. Али и наслиједници закона Господњих. Два закона нам је Господ дао: Свој закон, вјечни савез Бога и човјека, и законе овоземаљске, који на поштовању тог првог закона почивају, почев од Миланског едикта, којим је 313. године, Цар Константин у историјској, земаљској димензији освојио слободу за Цркву Христову. Сјетимо се, зато, о овом Божићу, да слобода наша, коју нам Господ рођењем даде, и од поштовања закона Његових зависи.
Нека нас најрадоснији празник Рождества Богодјетета укријепи и сачува, умудри и поучи, да ходимо заповјестима Божијим, зарад наде у овом животу и радости у Вјечности.

Поздрављам вас најрадоснијим поздравом:

Христос се роди! Ваистину се роди!