Историјат српске православне црквено-школске општине Светог Архангела Михаила у Ванкуверу

Долазак првих српских досељеника у Британску Колумбију

Први Срби у Британску Колумбију долазе средином деветнаестог века и једни су од њених утемељивача. Махом досељени из разних крајева Лике, Херцеговине и Црне Горе започињали су свој тежак и неизвестан емгрантски живот по разбацаним местима широм Британске Колумбије. Многима је била жеља да овде проведу само неколико година, да зараде који долар како би по повратку у старе крајеве могли да купе више земље, стоке, или направе неку малу кућицу и обезбеде своје породице. Но већина их је овде створила породице и никада се није вратила у стари крај.

Исељенички клуб „Јединство“ и српски дом „Плави Дунав“

После Првог светског рата, настанком краљевине Срба Хрвата и Словенаца, већину досељеника су чинили рибари из Далмације који су имали су своје бродове па су многи досељени Срби нашли посао код њих. Новостворена српска заједница је била део заједничке емиграције коју је сачињавало становништво краљевине Срба, Хрвата и Словенаца па је из таквог пријатељства Срба и Хрвата и поштовања једних према другима дошло и до куповине заједничке зграде на Хејстингс улици крајем тридесетих година прошлог века. Удружење је названо „Јединство“ и било је омиљено састајалиште све до почетка другог светског рата, када се дотадашња заједница распала. Међусобно се поштујући, Срби и Хрвати су се договорили да зграду продају и новац поделе. Срби, у жељи да поново створе свој кутак, купују ново земљиште у Хејтингс улици. Ратни вихор, који је тада харао Европом одложио је изградњу зграде за боље дане, у то време је била важнија помоћ пријатељима и фамилији у старом крају.

По завршетку другог светског рата, Срби из Ванкувера и Сијетла удруженим снагама започињу изградњу свог првог дома који је завршен 1947. године и назван „Плави Дунав“. Ова лепа зграда брзо је постала омиљено место за окупљање сваке суботе и празника. Време је брзо пролазило уз причу и песме из старог краја. Било је уобичајено да на бину изађе једна група из Лике, отпева омиљене песме, затим је замени група из Херцеговине са својим песмама, па из Црне Горе итд.

Оснивање Црквено школске општине „Свети Архангел Михаило“

Од 1947. године српска колонија је расла из дана у дан, посебно доласком многих политичких емиграната. Све више се осећала потреба за проповедањем православне вере, па тако у Српском Дому „Плави Дунав“ , 4. јануара 1953. године долази до оснивања Црквено школске општина „Свети Архангел Михаило“. На оснивачкој скупштини присуствовало је четрдесет пет чланова а за првог председника изабран је Стево Коњевић. Ускоро по оснивању црквено школске општине, у горњим просторијама српског дома урађена је капела посвећена светом Архангелу Михаилу коју је осветио Епископ Дионисије 10. јуна 1955 године. Зграда српског дома је продана априла 2004. а новац је утрошен на довршетак радова нове цркве светог архангела Михаила у Брнабију. Сви задужбинари и приложници овога дома су задужбинари и приложници новога храма.

Изградња цркве светог Архангела Михаила у Брнабију 2002-2005

Благослов надлежног Епископа Господина Лонгина за изградњу новога храма добијен је 14. фебруара 2002. године а грађевинска дозвола од градских власти добијена је 28 фебруара 2002. године. Изградња новог храма светог архангела Михаила у Брнабију почела је свечано у понедјељак, 4. марта 2002 године. Молитвословље за срећан и Богом благословен почетак изградње новог храма служили су сви српски свештеници из Британске Колумбије, Протојереји Љубомир Радуловић, Сава Арсенијевић, Мирослав Дејанов и јереј Десимир Видовић.

На Лазареву суботу, 27 априла 2002. године, његово Преосвештенство Господин Лонгин осветио је темељ. Уз саслужење протојереја Љубомира Радуловића, Протојереја Мирослава Дејанова, Протојереја Саве Арсенијевића, јереја Џона Каукакиса, јереја Десимира Видовића и ђакона Милана Пајића у темељ су заједно са каменом темељцем уграђена су и четири камена донесена из Српских земаља: Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Далмације.

У августу 2003. изливени су крстови за цркву и звоник. Крстове је цркви даровао Горан Ђашић. Крстови су освећени у недељу 31. августа, мали крст је истог дана постављен на звоник док је велики крст свечано постављен на куполу храма 6 јуна 2004. Крстове је осветио протојереј Ставрофор Марко Тодоровић уз саслужење протојереја Љубомира Радуловић и јереја Десимира Видовић. Кум за мањи крст био је Никола Кос а за велики крст кум је био Војо Богдановић из Келоне. У суботу ујутро, 5. марта 2005. године уз присуство многих верних освећена је новоизграђена црква, а потом се служила прва Света Архијерејска Литургија. Началствовао је Његово Високопреосвештенство Амфилохије – Митриполит црногорско-приморски и Његово Преосвештенство Господин Лонгин – надлежни Епископ. Саслуживали су протојереј ставрофор Будимир Анђелић (Калифорнија), протојереј Мирослав Дејанов (Ванкувер), протојереј Милован Средојевић (Кичинер), протојереј Михаил Фоурик (Православна Америчка Црква), протојереј Јохана Ајоуб (Америчка православна црква), протојереј Војин Павловић, јереј Николај Кондратјев (Грчка православна црква) и јереј Десимир Видовић, надлежни парох цркве светог арханђела Михаила.

После Свете Архијерејске Литургије освећено је Духовно-културно средиште а учествовали су Његово Високореосвештенство Амфилохије, протојереј Милован Средојевић и јереј Десимир Видовић.

The arrival of the first Serbian settlers in British Columbia

The first Serbs came to British Columbia in the middle of the nineteenth century and were one of its founders. Most immigrants from various parts of Lika, Herzegovina and Montenegro began their difficult and uncertain emigrant life in scattered places throughout British Columbia. Many wanted to spend only a few years here, to earn a few dollars so that upon returning to the old regions, they could buy more land, livestock, or build a small house and provide a better life for their families. But most of them created families here and never returned to the old region.

Expatriate club “Unity” and Serbian home “Blue Danube”

After the First World War, with the creation of the kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, most of the settlers were fishermen from Dalmatia who had their own ships, so many settled Serbs found work with them. The newly created Serbian community was part of a common emigration made up of the population of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, so the friendship between Serbs and Croats and mutual respect led to the purchase of a joint building on Hastings Street at the end of the 1930s. The association was named “Jedinstvo” (“Unity”) and was a favorite meeting place until the beginning of the Second World War, when the previous community fell apart. Respecting each other, Serbs and Croats agreed to sell the building and divide the money. Serbs, wishing to recreate their corner, buy new land in Hastings Street. The whirlwind of war, which was raging in Europe at the time, postponed the construction of the building for better days, at that time it was more important to help friends and family in the old area.

After the end of World War II, Serbs from Vancouver and Seattle joined forces to start building their first home, which was completed in 1947 and named “Blue Danube”. This beautiful building quickly became a favorite gathering place every Saturday and holiday. Time passed quickly with stories and songs from the old region. It was common for a group from Lika to come on stage, sing their favorite songs, then be replaced by a group from Herzegovina with their own songs, then from Montenegro, and so on.

Establishment of the Church School Municipality “St. Archangel Michael”

Since 1947, the Serbian colony grew day by day, especially with the arrival of many political emigrants. The need to preach the Orthodox faith was felt more and more, so in the Serbian Home “Blue Danube”, on January 4, 1953, the Church School Municipality “St. Archangel Mihailo” was founded. Forty-five members attended the founding assembly, and Stevo Konjević was elected as the first president. Soon after the establishment of the church school municipality, a chapel dedicated to Saint Michael the Archangel was built in the upper rooms of the Serbian home, which was consecrated by Bishop Dionysije on June 10, 1955. The building of the Serbian home was sold in April 2004, and the money was spent on the completion of the new church of St. Michael the Archangel in Burnaby, BC. All the benefactors and contributors of this home are the benefactors and contributors of the new temple.

Construction of the Church of St. Archangel Michael in Burnaby, BC, 2002-2005

The blessing of the responsible Bishop Mr. Longin for the construction of the new temple was received on February 14, 2002, and the building permit from the city authorities was received on February 28, 2002. The construction of the new church of St. Michael the Archangel in Burnaby began ceremoniously on Monday, March 4, 2002.

All the Serbian priests from British Columbia, Archpriests Ljubomir Radulović, Sava Arsenijević, Miroslav Dejanov and priest Desimir Vidović served the prayer service for the happy and God-blessed beginning of the construction of the new temple.

On Lazarus Saturday, April 27, 2002, His Eminence Mr. Longin blessed the foundation. With the concelebration of Archpriest Ljubomir Radulović, Archpriest Miroslav Dejanov, Archpriest Sava Arsenijević, priest John Kaukakis, priest Desimir Vidović and deacon Milan Pajić, four stones brought from Serbian countries: Serbia, Montenegro, Bosnia and Herzegovina, and Dalmatia were installed in the foundation together with the foundation stone.

In August 2003, the crosses for the church and bell tower were cast. The crosses were donated to the church by Goran Đašić. The crosses were consecrated on Sunday, August 31, the small cross was placed on the bell tower on the same day, while the large cross was ceremoniously placed on the dome of the temple on June 6, 2004. The crosses were consecrated by Archpriest Stavrofor Marko Todorović with the concelebration of Archpriest Ljubomir Radulović and Priest Desimir Vidović. The best man for the smaller cross was Nikola Kos, and the best man for the large cross was Vojo Bogdanović from Kelowna. On Saturday morning, March 5, 2005, with the presence of many faithful, the newly built church was consecrated, and then the first Holy Bishop’s Liturgy was served. It was presided over by His Eminence Amfilohije – Metropolitan of Montenegrin and Littoral and His Eminence Mr. Longin – competent Bishop. Archpriest Stavrophorus Budimir Anđelić (California), Archpriest Miroslav Dejanov (Vancouver), Archpriest Milovan Sredojević (Kitchener), Archpriest Mihail Fourik (Orthodox American Church), Archpriest Johana Ayoub (American Orthodox Church), Archpriest Vojin Pavlovic, Priest Nikolay Kondratjev ( Greek Orthodox Church) and priest Desimir Vidović, competent parish priest of the Church of St. Michael the Archangel.

After the Holy Liturgy of the Bishops, the Spiritual and Cultural Center was consecrated, and His Eminence Amfilohije, archpriest Milovan Sredojević and priest Desimir Vidović participated.