Парохијско писмо за мај 2023. – Priest’s Letter for May 2023.

English

 

~ ПАРОХИЈСКО ПИСМО ЗА МАЈ 2023. ГОДИНЕ ~

 

Да се прослави име
Господа нашега Исуса Христа у вама
и ви у њему. (II Сол. 1,12)

 

Христос васкрсе!

Поздрављам вас, драга браћо и сестре, речима вечног живота, којима верници поздрављају једни друге од Васкрса до Спасовдана. Баш у овим празничним данима у којим смо прославили највећи Празник у вери хришћанској – Васкрсење Христово, а у исто време спремајући се за претстојеће празнике, желимо да вам напишемо пар речи о сведочењу живога Бога у нашим животима.

Ова тема, о којој често говоримо и у недељним беседама, јесте непресушан извор инспирације, баш као што наше сведочење тј. показивање и доказивање нашег живота у Христу треба да буде једна непрестана ствар. Поставља се питање: Како и на који начин треба човек да се труди и да живи, да би се и на њему оствариле речи Апостола Павла: „Да се прослави име Господа нашега Исуса Христа у вама и ви у њему“ (II Сол. 1,12)? Заправо се у речима Апостола Павла и открива одговор на постављено питање. Суштина живота сваког хришаћанина јесте живот у Христу и са Христом. Од свакога од нас зависи како ће тај наш однос са живим Богом изгледати. Пост, молитве и Свете тајне су непогрешив пут у заједницу са живим Богом.

О личном доживљају Бога, света и себе самога Св. Јустин Ћелијски истиче два основна принципа: свет је богојављење и човек је богослужење! Дефинишући целокупност живота овом реченицом, човек Бога проналази и прославља у свему, па и у себи самоме. У исто време проналазећи у себи ту ревнитељску слободу да целим бићем служи Богу и свему Божијем, он сведочи и потврђује својим животом реалност нашега спасења у самоме Христу. Св. Јустин је заиста посебан светитељ у историји нашег напаћеног рода и он је један од најсветлијих примера нашег светосавског искуства православне вере. За многе друге људе, његова духовна димензија и лично искуство вере кроз монашки живот и подвиг, остаће недокучиви.

Ми имамо у нашем роду врло развијен степен свести о Божијем присуству у нашим животима. Можемо врло лако направити једноставна поређења и то утврдити:

Када доводимо нашу децу у храм Божји зар ми том приликом не испуњавамо речи Христове: „Пустите децу, и не браните им да долазе к мени, јер је таквих Царство небеско“ (Мт. 19, 14).

Када обележавамо нашу крсну славу, зар не испуњава домаћин, том приликом, Христове речи: „Када учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт. 25, 40).

Када палимо свеће и чинимо мољења за живе и преминуле наше ближње зар нису у томе Христове речи: „Љуби ближњега свога, као себе самога“ (Мт. 22, 39).

Има много других примера које бисмо могли набрајати и њима доказивати ту сталну присутност Бога у свести нашег народа (од свакодневног поздрава помаже Бог – Бог помог’о и оних прелепих здравица и поздава у име Христово до те навике да се човек буди и леже уз име Божије и молитвом на уснама). Оно што је заиста битно нагласити, јесте да управо та светосавска свест, којом многи од нас мисле и којом се руководе, на жалост полако нестаје и бледи.

У месецу мају прославићемо велики праник Сапасовдан и али исто тако у том месецу прослављају се и српски светитељи Св. Николај Жички, Св. Василије Острошки, Св. Никодим Српски, спаљивање моштију Св. Саве, Св. браћа Кирило и Методије…Њихови животи и њихове молитве утврдили су наш народ на православном путу вере Христове. Да није њих и њиховог заступништва, одавно би наша народ изгубио своју веру и свој идентитет, зато морамо бити свесни чиме и како чувамо Бога у себи да би смо на послетку свога живота могли наћи одмор у Царству Небескоме.

Нека би благодат Васкрслога Христа била са свима вама Амин!

У Брнабију дана 28. априла 2023. године,
свештеник Синиша Милутиновић

 

У МАЈУ МЕСЕЦУ НАША СВЕТА ЦРКВА ПРОСЛАВЉА:

  1. Св. Вмч. Георгије – Овај славни и победоносни светитељ беше рођен у Кападокији као син богатих и благочестивих родитеља. Отац му пострада за Христа, и мајка му се пресели у Палестину. Када порасте Ђорђе оде у војску, где доспе у двадесетој својој години до чина трибуна, и као такав беше на служби при цару Диоклецијану. Када овај цар отпоче страшно гоњење на хришћане, ступи Ђорђе пред њега и одважно исповеди, да је и он хришћанин. Цар га баци у тамницу, а нареди да му се ноге ставе у кладе а на прси тежак камен. По том нареди, те га везаше на точак, под којим беху даске са великим ексерима, и да га тако окрећу, док му цело тело не поста као једна крвава рана. По том га закопа у ров, тако да му само глава беше ван земље, и остави га у рову три дана и три ноћи. По том преко некога мађионичара даде му смртоносни отров. Но при свим овим мукама Ђорђе се непрестано мољаше Богу, и Бог га исцељиваше тренутно, и спасаваше од смрти на велико удивљење народа. Када и мртваца једног молитвом васкрсе, тада многи примише веру Христову. Међу овима беше и жена царева Александра, и главни жрец Атанасије, и земљоделац Гликерије, и Валерије, Донат и Терина. Најзад осуди цар Ђорђа и своју жену Александру на посечење мачем. Блажена Александра издахну на губилишту пре посечења, а св. Ђорђе би посечен 303. год. Чудесима, која се десише на гробу св. Ђорђа нема броја. Нема броја ни његовим јављањима у сну и на јави многима, који га споменуше и његову помоћ поискаше од онда до дана данашњега. Разгоревши се љубављу према Христу Господу светом Ђорђу не беше тешко све оставити ради те љубави: и чин, и богатство, и царску почаст, и пријатеље, и сав свет. За ту љубав Господ га награди венцем неувеле славе на небу и на земљи и животом вечним у царству Свом. Још му дарова Господ силу и власт да помаже у бедама и невољама свима онима који га славе и његово име призивају.

  2. Св. Василије Острошки – Родом из Попова Села у Херцеговини, од родитеља простих но благочестивих. Од малена беше испуњен љубављу према Цркви Божјој, а када поодрасте оде у Требињски манастир Успенија Богородице и прими монашки чин. Као монах убрзо се прочу због свог озбиљног и ретког подвижничког живота. Јер налагаше на себе подвиг за подвигом, све тежи од тежега. Доцније би изабран и посвећен за епископа Захумског и Скендеријског, мимо своје воље. Као архијереј најпре становаше у манастиру Тврдошу, и одатле као пастир добри утврђиваше стадо своје у вери православној, чувајући га од свирепства турског и лукавства латинског. А када би и сувише притешњен непријатељима, и када Тврдош би разорен од Турака, пресели се Василије у Острог, где се тврдо подвизаваше ограђујући стадо своје безпрестаним и топлим молитвама својим. Престави се мирно Господу, у XVI веку, оставивши своје целе и целебне мошти, неиструлеле и чудотворне до дана данашњега. Чудеса на гробу св. Василија су безбројна. К његовим моштима притичу и хришћани и муслимани, и налазе исцелења у најтежим болестима и мукама својим. Велики народни сабор у Острогу бива сваке године о Тројицама.

  3. Свети Кирил и Методије Равноапостолни – Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашком подвигу. Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове, тада, по заповести царевој, ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре. Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа. После извесног времена они се врате у Цариград, где саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на словенски. На позив кнеза Растислава оду у Моравску, где веру благочестиву распростреше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, где се Кирил разболе и умре 14. фебруара 869. године. Тада се Методије врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вере Христове међу Словенима. По његовој смрти – а он се упокоји у Господу 6. априла 885. године – ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, где, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на северу.

 

 

~ PRIEST’S LETTER FOR MAY 2023. ~

 

Christ is risen!

Dear brothers and sisters,

In the days of Paschal joy I wish to address you with the following letter. Work that I present to you is from my paper Paschal Mystery published in Diocesean magazine Istocnik in 2021.

Every Sunday the Church celebrates the Resurrection of Christ. The most powerful and the most beautiful Church hymns are written about the Resurrection. The kanon of Pascha, composed by St John of Damascus (+750), is truly a jewel among all the Church hymns. This kanon is sung right at the beginning of Paschal matins. How powerful is the message one can feel already in the first Hirmos of the kanon: “This is the day of resurrection. Let us be Illumined, O people. Pascha, the Pascha of the Lord. For from death to life and from earth to heaven has Christ our God led us, as we sing the song of victory”.

On this day, we celebrate all the passages granted by God to humanity: the passage from nothingness into being at creation, the passage through Red Sea (Ex 13-14); the passage from slavery into freedom, the passage from the Old to the New Covenants in the person of Christ; the passage from darkness to Light; the passage from death to life in the resurrection.1 All the odes of Paschal Canon carefully explain the Mystery of God’s salvation of humankind. The final victory over death is celebrated: “Christ is risen from the dead, trampling down death by death, and upon those in the tombs bestowing life”.2

A homily attributed to St John Chrysostom (+407), and read every year during the matins of Easter Day, perfectly expresses the sense of this eschatological fullness to which Eastern Christendom aspires.3 This homily is truly a symbol of Paschal matins because it emphasizes how rewarding for everybody is the Resurrection of Christ. Everybody is invited to the feast in Heavenly Kingdom; all the pain, suffering and sorrow are being overcome by Christ’s Resurrection. Death and hades, two biggest enemies of humanity are overthrown by Christ: “O Death, where is your sting? O Hell, where is your victory? Christ is risen, and you are overthrown. Christ is risen, and the demons are fallen. Christ is risen, and the angels rejoice. Christ is risen, and life reigns. Christ is risen, and not one dead remains in the grave. For Christ, being risen from the dead, is to become the first fruits of those who have fallen asleep. To Him be glory and dominion unto ages of ages.”

Paschal Mystery is the beginning of a new reality. “This joy in the Resurrection and the everlasting life makes the Paschal night “a banquet of faith”, wherein all may participate – though feebly and for a few moments – in the fullness of the “eight day” which shall have no end.”4 In this reality Christians find themselves “connected” with all the previous generations of Christ’s followers. It is the Resurrection of Christ that gathers past, present and future. That is our “anchor of hope”5, our reason to believe, to love and to rejoice.

Reverend Sinisa Milutinovic

1 The Incarnate God, translated by Paul Meyendorf, SVS Press, Crestwood, NY, 2002, pg. 151
2 Troparion of Resurrection, Ibid 152
3 Lossky, Vladimir, The Mystical Theology of the Eastern Church, SVS Press, Crestwood, NY, 1976, pg. 247
4 Lossky, Vladimir, The Mystical Theology of the Eastern Church pg. 247
5 Paschal Canon, Ode 9 Troparion

 

 

MAJOR FEAST DAYS IN MAY:

  1. THE HOLY GREAT-MARTYR GEORGE – This glorious and victorious saint was born in Cappadocia, the son of wealthy and virtuous parents. His father suffered for Christ, and his mother then moved to Palestine. When George grew up he entered the military, where he attained, in his twentieth year, the rank of tribune, and as such he was in the service of the Emperor Diocletian. When Diocletian began his terrible persecution of Christians, George came before him and courageously confessed that he was a Christian. The emperor had him thrown into prison and ordered that his feet be placed in stocks and that a heavy stone be placed on his chest. After that, the emperor commanded that George be tied to a wheel, under which was a board with large nails, and he was to be rotated until his whole body became as one bloody wound. After that, they buried him in a pit with only his head showing above the ground, and there they left him for three days and three nights. Then George was given a deadly poison to drink by a magician. But through all of these sufferings, George continuously prayed to God, and God healed him instantly and saved him from death, to the great astonishment of the people. When he also resurrected a dead man through his prayers, many accepted the Christian Faith. Among these were Alexandra, the wife of the Emperor Diocletian; the chief pagan priest; the farmer Glycerius; and Valerius, Donatus and Therinus. Finally the emperor commanded that George and his own wife Alexandra be beheaded. Blessed Alexandra died on the scaffold before being beheaded, and St. George was beheaded in the year 303 A.D. The miracles which have occurred over the grave of St. George are countless. Numerous are his appearances, both in dreams and openly, to those who, from that time to today, have invoked him and implored his help. Inflamed with love for Christ the Lord, it was not difficult for this saintly George, for the sake of this love, to leave all: rank, wealth, imperial honor, his friends and the entire world. For this love, the Lord rewarded him with a wealth of unfading glory in heaven and on earth, and with eternal life in His kingdom. In addition, the Lord bestowed upon him the power and authority to assist all those in afflictions and difficulties who honor him and call upon his name.

  2. SAINT BASIL OF OSTROG – Basil was born in Popova, a village in Hercegovina, of simple and God-fearing parents. From his youth, he was filled with love for the Church of God, and when he reached maturity, he entered the Monastery of the Dormition of the Theotokos (Birth-giver of God) in Trebinje and there received the monastic tonsure. As a monk, he quickly became renowned for his assiduous and rare ascetical life. Saint Basil took upon himself ascetic labor upon ascetic labor, each one heavier and more difficult than the last. Later, against his will, he was elected and consecrated bishop of Zahum and Skenderia. As a hierarch, he first lived in the Tvrdoš Monastery and from there, as a good shepherd, strengthened his flock in the Orthodox Faith, protecting them from the cruelty of the Turks and the cunning ways of the Latins. When Basil was exceedingly pressed by his enemies, and when Tvrdoš was destroyed by the Turks, he moved to Ostrog, where he lived an austere ascetic life, protecting his flock by his ceaseless and fervent prayer.*) He reposed peacefully in the Lord in the sixteenth century, leaving behind his incorrupt and healing relics, incorrupt and miracle-working to the present day. The miracles at the grave of St. Basil are without number. Christians and Muslims alike come before his relics and find healing of their most grave illnesses and afflictions. A great national gathering (pilgrimage) occurs there annually on the Feast of Pentecost.

  3. SAINTS CYRIL AND METHODIUS, EQUALS TO THE APOSTLES – Saints Cyril and Methodius were brothers from Thessalonica, of distinguished and wealthy parents, Leo and Maria. The elder brother Methodius spent ten years as an officer among the Macedonian Slavs and thus learned the Slavic language. After that, Methodius withdrew to Mount Olympus and dedicated himself to monastic asceticism. It was here that Cyril (Constantine) later joined him. When the king of the Khazars, Kagan, requested preachers of the Christian Faith from Emperor Michael III, these two brothers were found and sent among the Khazars by command of the emperor. Converting King Kagan to the Christian Faith, they baptized him along with a great number of his chief assistants and an even greater number of the people. After some time they returned to Constantinople, where they compiled the Slavonic alphabet consisting of thirty-eight letters. They then proceeded to translate ecclesiastical books from Greek into Slavonic. At the request of Prince Rastislav, they traveled to Moravia, where they spread and confirmed the sacred Faith and made more copies of the books, distributing them to the priests to teach the youth. At the request of the pope, Cyril traveled to Rome. There he became ill and died, on February 14, 867 A.D. Then Methodius returned to Moravia and labored to strengthen the Christian Faith among the Slavs until his death. Following his death (he reposed in the Lord on April 6, 885 A.D.) his disciples, the Five Followers, with St. Clement the bishop at their head, crossed the Danube River and traveled south into Macedonia. There, from Ohrid, they continued their labor among the Slavs, which Cyril and Methodius had begun in the north.