Парохијско писмо за јули 2023. - Priest’s Letter for July 2023.

~ ПАРОХИЈСКО ПИСМО ЗА ЈУЛИ 2023. ГОДИНЕ ~

Да бисте, укорјењени и утемељени
у љубави, могли разумјети,
са свима светима шта је ширина, и
дужина и, дубина и висина (Еф. 3, 18)

У Овим речима Светог Апостола Павла огледа се начин познања света, како духовног тако и телесног. Често се верници у Светом Писму називају светима и то из разлога што свака крштена душа на себи носи печат Духа Светога. Заједница светих јесте Црква, која је сама место сусрета пролазног човека са бесконачним Богом. У Цркви се огреховљени човек подиже и просвећује милошћу Божијом.

Ако бисмо хтели да разумемо улогу Цркве у процесу нашег спасења, могли бисмо је упоредити са ушћем двеју река. У том ушћу спајају се река овог света (материјалног) и оног нама невидљивог (духовног света). Из те тачке ова два света се сливају и заједно настављају у вечност.

Главна одлика Цркве јесте њена саборност тј. њено заједништво. Црква не познаје и не признаје никакав индивидуализам где једна јединка настоји да обликује заједницу према сопственим жељама. Дакле као заједница равноправних члнаова Црква се свим својим начелима противи Сатани. Свети отац Јустин Ћелијски објашњава ову чињеницу и напомиње да је: „Сатана најусамњеније биће у свим световима. Он је Самац!“ Према томе, наше спасење се темељи на заједници која се остварује кроз Цркву и Свете Тајне Христове. Од тога колико наше биће зарони у дубине те заједнице зависи и степен нашег духовног прочишћења.

Заједница верника јесте слика Љубави тј. самога Бога. У тој заједници љубав је једини закон и основни прицип. Бежећи од саможивости и индивидуализма ми срећемо Бога у заједници, бежећи од Сатане ми проналазимо Бога у Љубави према светима и свету којим смо окружени.

У Брнабију дана 30. јуна 2023. године,
свештеник Синиша Милутиновић

У ЈУЛУ МЕСЕЦУ НАША СВЕТА ЦРКВА ПРОСЛАВЉА ДВА ВЕЛИКА ПРАЗНИКА:

Рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег. На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници Захаријини и Јелисаветини ради обрезања младенца и ради надевања имена. Па када упиташе оца, какво би име он желео дати сину, он, будући нем, написа, на дашчици: Јован. И у том часу одреши му се језик, и он поче говорити. Дом Захаријин беше на висинама између Витлејема и Хеврона. По целом Израиљу беше се разнео глас о појави ангела Божјег Захарији, о немилу овога и о одрешењу језика његовог у часу када написа име Јован. Глас о томе беше дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла да се покољу деца по Витлејему, упути људе у брдско обиталиште породице Захаријине, да убију и Јована. Но Јелисавета благовремено сакрије дете. Разјарен због овога цар Ирод посла џелате у храм Захарији (јер се деси да Захарији опет беше чреда служења у храму Јерусалимском) да га убију. Између притвора и храма Захарија би убијен, а крв његова се усири и скамени на плочама, и оста тако као сталан сведок против Ирода. Јелисавета се сакрије са дететом у неку пештеру, где ускоро она премине. Младенац Јован оста у пустињи сам на старању Бога и ангела Божјих (в. 7. јануар ; 24. фебруар ; 25. мај; 29. август и 23. септембар).

Свети апостол Петар. Син Јонин, брат Андреје првозваног, из племена Симеонова, из града Витсаиде. Био је рибар, и најпре се звао Симеоном, но Господ је благозволео назвати га Кифом, или Петром (Јн 1, 42). Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: “Ти су Христос, Син Бога живога” (Мт 16, 16). Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера у Господа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен на суд, Петар Га се три пута одрекао, но само један поглед у лице Господа – и душа Петрова била је испуњена стидом и покајањем. После силаска Светога Духа Петар се јавља наустрашивим и силним проповедником Јеванђеља. После његове једне беседе у Јерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији, по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио је болесне, ваксрсавао мртве; чак и од сенке његове исцељивали су се болесници. Имао је велику борбу са Симоном Волхом, који се издавао за бога, а у ствари био је слуга сатанин. Најзад га је посрамио и победио. По заповести опакога цара Нерона, Симоновог пријатеља, Петар би осуђен на смрт. Поставивши Лина за епископа у Риму и посаветовавши и утешивши стадо Христово, Петар пође радосно на смрт. Видећи крст пред собом, он умоли своје џелате, да га распну наопако, пошто сматраше себе недостојним да умре као и Господ његов. И тако упокоји се велики слуга великог Господара, и прими венац славе вечне (в. 16. јануар).

Свети Апостол Павле. Родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства. Чудесно обраћен у веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за Дамаск. Крштен од апостола Ананије, прозват Павлом и увршћен у службу великих апостола. Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима. Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: “Не живим ја него Христос живи у мени”, тада је био посечен у Риму, у време цара Нерона, кад и апостол Петар.

~ PRIEST’S LETTER FOR JULY 2023. ~

Who shall separate us from the love of Christ?
Shall tribulation, or distress, or persecution,
or famine, or nakedness, or peril, or sword? (Rom. 8:35)

Dear brothers and sisters,

We are called to spread the word of God, we are supposed to be the light of the world and salt of the earth. The great Serbian saint Nikolaj Velimirović explained the reason why other nations do not approach the Christian faith: it’s because they do not want to become like us, they simply do not see that we live the faith we preach. Isn’t it disturbing to think that I could be the obstacle to someone’s salvation?

Understand that things are happening in the world that are difficult to accept and explain. Orthodox Church always prays to God to silence the wars and the divisions, to stop diseases and suffering of the people. We have to remind ourselves that the Lord Himself told us that without tribulation there is no salvation for us. Our prayers for these things are necessary but it’s also necessary to realize that we have to forgive and to endure all the goods and bads that come towards us. I’ll remind you of Jobe who said to his wife when she criticized him: If we accept good things from the Lord’s hand, shall we not endure evil things? It’s important to remember that there will always be some kind of tribulation in our lives, our goal is to overcome them and preserve our faith.

Today the world around us is full of different temptations. Unfortunately the Church is not immune to problems and divisions. Question that we need to ask ourselves: is it possible that we are so eager to divide, that we are ready to reject our brother because of his sin? When long suffering disappeared, what happened with forgiveness? Did we forget the words we recite daily in Our Father’s prayer: and forgive my transgressions as we forgive those who transgress against us?

Let us be reminded that there is only one path in the Orthodox Church, and that’s the path of love. I once talked to a monk about life in the parish and he gave me advice that no matter where I am in the parish, I should try to make the parish my little paradise. We are all invited to work on this goal. To make our home a paradise, our workplace paradise and our Church community paradise as well. To achieve all of this we first have to ask ourselves a couple questions: are we missing something in our mission, are we doing everything Christ told us to do? Unfortunately too many times we are the ones separating ourselves from the love of Christ. We don’t need: tribulation, or distress, or persecution, or famine, or nakedness, or peril, or sword to make us unfit for life in Christ, it is our bad judgment that does all the harm.

Let us pray to God that He will be merciful to us so we can endure all the tribulation of the world. Amen

Reverend Sinisa Milutinovic

MAJOR FEAST DAYS IN JULY:

THE NATIVITY OF SAINT JOHN THE FORERUNNER AND BAPTIST OF THE LORD
Six months before his appearance in Nazareth to the All-holy Virgin Mary, the great archangel of God, Gabriel, appeared to Zacharias the high priest in the Temple at Jerusalem. Before announcing the miraculous conception by the unwedded virgin [Mary], the archangel announced the miraculous conception by the childless old woman [Elizabeth]. Zacharias did not immediately believe the words of the herald of God, and thus his tongue was bound by dumbness and it remained thus until eight days after the birth of John. On that day the relatives of Zacharias and Elizabeth gathered for the young child’s circumcision and naming. When they asked the father what name he wished to give to his son, since he was mute he wrote on a tablet: “John.” At that moment his tongue became loosed and he began to speak. The home of Zacharias was on the heights between Bethlehem and Hebron. The news of the appearance of the angel of God to Zacharias was spread throughout all of Israel, as well as that of his dumbness and the loosing of his tongue at the moment when he wrote the name “John.” The news concerning this even reached Herod. Therefore, when Herod sent soldiers to slay the children in Bethlehem, he directed men to the hills, to the dwelling place of the family of Zacharias, to kill John also. But Elizabeth promptly hid the child. Enraged at this, King Herod sent his executioners to Zacharias in the Temple to slay him (for it happened that it was again Zacharias’ turn to serve in the Temple of Jerusalem). Zacharias was slain between the court and the temple and his blood coagulated and petrified on the paving stones and remained a perpetual witness against Herod. Elizabeth hid with the child in a cave, where she died soon after. The young child John remained alone in the wilderness under the care of God and His angels.
THE HOLY APOSTLE PETER
Peter was the son of Jonah and the brother of Andrew, the First-called. He was of the tribe of Simeon, from the town of Bethsaida. He was a fisherman and was at first called Simon, but the Lord was pleased to call him Cephas or Peter: And he brought him to Jesus. And when Jesus beheld him, He said, You are Simon the son of Jonah: you shall be called Cephas, which is by interpretation, a rock (John 1:42). He was the first of the disciples to clearly express faith in the Lord Jesus, saying: Thou art the Christ, the Son of the living God (Matthew 16:16). His love for the Lord was great, and his faith in the Lord became gradually stronger. When the Lord was brought to trial, Peter denied Him three times; but after only one glance into the face of the Lord, Peter’s soul was filled with shame and repentance. After the descent of the Holy Spirit, Peter showed himself to be a fearless and powerful preacher of the Gospel. Following one of his sermons in Jerusalem, three-thousand souls were converted to the Faith. He preached the Gospel in Palestine, Asia Minor, Illyria and Italy. Peter worked many powerful miracles: he healed the sick and resurrected the dead, and the sick were healed even from his shadow. He had a great struggle with Simon the Magician, who proclaimed himself to be a god, but who was in reality a servant of Satan. Peter finally shamed and defeated him. By order of Simon’s friend, the evil Emperor Nero, Peter was condemned to death. Having consecrated Linus Bishop of Rome, and having counseled and comforted the flock of Christ, Peter proceeded joyfully to his death. Seeing the cross before him, he begged his executioners to crucify him upside down, for he considered himself unworthy to die as had his Lord. Thus, this great servant of the Great Lord reposed and received a wreath of eternal glory.
THE HOLY APOSTLE PAUL
Paul was born in Tarsus and was of the tribe of Benjamin. At first he was called Saul. He studied under Gamaliel, and was a Pharisee and a persecutor of Christianity. He was miraculously converted to the Christian Faith by the Lord Himself, Who appeared to him on the road to Damascus. He was baptized by the Apostle Ananias, named Paul and numbered in the service of the Great Apostles. With fiery zeal Paul preached the Gospel everywhere, from the borders of Arabia to Spain, among the Jews and among the Gentiles, and received the title “the Apostle to the Gentiles.” As horrible as his sufferings were, so much greater was his superhuman patience. Throughout all the years of his preaching, Paul hung from day to day as on a weak thread between life and death. Having fulfilled all his days and nights with labor and suffering for Christ, having organized the Church in many places, and having attained such a degree of perfection, he was able to say: It is now no longer I that live, but Christ lives in me (Galatians 2:20). Paul was beheaded in Rome during the reign of Emperor Nero, at the same time as the martyrdom of the Apostle Peter.