Парохијско писмо за октобар 2023.

~ ПАРОХИЈСКО ПИСМО ЗА ОКТОБАР 2023. ГОДИНЕ ~

Јер где је благо ваше,
онде ће бити и срце ваше. (Мт. 6, 21)

Јеванђеље Христово позива свакога од нас да непрестано преиспитује своје мисли, осећања, дела али и вредности по којима живимо. Драматична је људска судбина у којој постоји толико много неједнакости и неправде. По речима Св. Владике Николаја “У животу у којем постоји реч победа, мора да постоји и реч неједнакост”. Ми не можемо побећи од реалности овога света да материјалне могућности нису исте за све.

Оно што нас, као православне хришћане, Свето Писмо учи, јесте проста истина да богаство не може бити материјална компонента. Свети Јован Златоусти нас позива да: “Не називамо богаташима оне који имају многа материјална богатства, већ оне који имају многе врлине и да не називамо сиромасима оне који живе у оскудици већ оне који немају добрих дела!”. Срце људско усмерено је ка Богу, своме Створитељу. Самим тим наше чежње треба да се усмере ка Њему. Ово свакако није једноставан задатак, с обзиром да ми у многоме потребујемо материјална добра за опстанак у животу. Без хране, одела и крова над главом тешко да је могуће живети.

Управо нас Апостол Павле упућује и разоткрива у ком правцу треба наше мисли да иду када је реч о овом проблему:

А побожност јесте велики добитак кад смо задовољни оним што имамо.
Јер ништа не донијесмо на свијет; јасно је да ништа не можемо ни однијети.
А кад имамо храну и одјећу, будимо овим задовољни.
А који хоће да се богате, упадају у искушење и замку, и у многе луде и погубне жеље, које гурају људе у пропаст и погибао.
Јер је коријен свију зала среброљубље, којему неки предавши се застранише од вјере и навукоше на себе муке многе.
А ти, о човјече Божији, бјежи од тога, а иди за правдом, побожношћу, вјером, љубављу, трпљењем и кротошћу. (I Тим. 6, 6-11)

Истим тоном апостол настваља да упућује свога ученика Тимотеја:

Богатима овога свијета заповиједај да се не преузносе, нити да се уздају у богатство несигурно, него у Бога живога, који нам даје све изобилно на употребу;
Нека добро чине, нека се богате у добрим дјелима, нека буду дарежљиви, друштвени,
Спремајући себи добар темељ за будућност, да добију живот вјечни. (I Тим. 6, 17-19).

Богатити се добрим делима основни је задатак свакога од нас. Сваки члан Цркве Христове дужан је да на темљу пророка, апостола, мученика и светитеља назидава дргоцене материјале којима се Црква изграђује. Ти материјали јесу управо наше душе. Да би оне постале непроценљиви бисери, морају се оплеменити добрим делима и трпљењем.

Да ли нам материјалне ствари стоје на путу нашег спасења? Сам је Господ рекао да је богаташу тешко ући у Царство Небеско. Оци Цркве су често објашњавали ове речи и позивали имућне људе па буду пажљиви како користе дарове од Бога примљене. Једно универзално правило пројављује се у нашем односу према материјалним добрима: богатсво не смемо да пустимо да уђе у наше срце већ морамо да га задржимо у нашим рукама.

Дакле, пучени речима Христовим, Светих апостола и учитеља Цркве можемо извести закључак и рећи да материјална добра нису нужно зла и противна али могу да буду озбиљна потешкоћа ка Царству Небеском, уколико човек не разуме њихову праву улогу у овом свету. Са друге стране човек је упућен да ради и ствара, по речима Св. Апостола Павла из Посланице Солуњанима:

Ако неко неће да ради, нека и не једе.
Јер чујемо да неки међу вама живе неуредно, не раде ништа, а у све се мијешају.
Зато таквима заповиједамо и молимо их у Господу нашем Исусу Христу да мирно радећи свој хљеб једу.
А вама, браћо, да не досади добро чинити. (II Сол. 3. 10-13)

С Божјим благословом,
Свештеник Синиша Милутиновић

У МЕСЕЦУ ОКТОБРУ НАША СВЕТА ЦРКВА ПРОСЛАВЉА:

Преп. Петка — ПараскеваОва славна светитељка беше српскога порекла, рођена у граду Епивату (Пиват, по турски Бојадос, између Силимврије и Цариграда. Родитељи св. Петке беху имућни и побожни хришћани, и осим Петке имађаху и једнога сина, Јевтимија, који се за живота родитеља замонаши, и доцније поста знаменити епископ Мадитски. По смрти родитеља девица Петка, вазда жељна живота подвижничког Христа ради, напусти дом родитељски и оде најпре у Цариград, а потом у пустињу Јорданску, где се подвизавала до старости своје. Ко би могао исказати све трудове, и патње, и искушења демонска, која претрпе св. Петка у току многих година? Под старост јави јој се једном ангел Божји и рече јој: „остави пустињу, и врати се у твоје отечество: потребно је да тамо предаш своје тело земљи, а душом да се преселиш Господу”. Св. Петка послуша глас с неба, остави омиљену јој пустињу, и врати се у Епиват. Ту она, проживе још две године, опет у непрестаном посту и молитви, и онда предаде дух свој Богу и пресели се у рајска насеља. Упокојила се у XI столећу. Мошти њене чудотворне у току времена беху преношене: у Цариград, у Трново, па опет у Цариград, па у Београд. Сада се налазе у Румунији, у граду Јашу. У београдском граду налази се вода (агиазма) св. Петке, која чудотворно лечи све оне болеснике, који с вером у Бога и љубави према овој светитељки к њој притичу.
Св. Петар Цетињски митрополит ЦрногорскиРођен 1. априла 1749. год. у селу Његушу. Ступио у чин монашки у својој 12. години. По смрти митрополита Саве 1782. године Петар постаде митрополитом и господарем Црне Горе. Сав свој живот, витешки и свети, посветио је овај славни муж своме народу. Унутра је радио свом снагом да измири завађена племена, а споља да одбрани земљу и народ од грабљивих нападача. Успео је и у једном и у другом послу. Прославио се нарочито победом над војском Наполеоновом у Боки и Далмацији. Према себи је био суров а према сваком другом праведан и снисходљив. Живео је у једној тескобној келији, као прост монах, и ако је био кнез над једним народом. Упокојио се 18. октобра 1830. год.

~ PRIEST’S LETTER FOR OCTOBER 2023. ~

For where thy treasure is,
there will thy heart be also (Mt. 6:21)

The Gospel of Christ invites each of us to constantly reexamine our thoughts, feelings, actions, and the values we live by. It is a dramatic human destiny in which there is so much inequality and injustice. According to the words of St. Bishop Nikolaj Velimirovic “In a life where there is the word victory, there must also be the word inequality.” But the question arises: what does this really mean in terms of our salvation?

What the Holy Scriptures teach us, as Orthodox Christians, is the simple truth that wealth cannot be a material component. St. John Chrysostom calls us to: “We do not call rich those who have much material wealth, but those who have many virtues and not to call poor those who live in poverty but those who have no good deeds!”. The human heart is directed towards God, its Creator. Therefore, our longings should be directed towards Him. This is certainly not a simple task, given that we often need material goods to survive in life. It is hardly possible to live without food, clothes and a roof over your head.

It is precisely the Apostle Paul who directs us and reveals in which direction our thoughts should go when it comes to this problem:

But godliness with contentment is great gain;
for we brought nothing into the world, for neither can we carry anything out;
but having food and covering we shall be therewith content.
But they that are minded to be rich fall into a temptation and a snare and many foolish and hurtful lusts, such as drown men in destruction and perdition.
For the love of money is a root of all kinds of evil: which some reaching after have been led astray from the faith, and have pierced themselves through with many sorrows.
But thou, O man of God, flee these things; and follow after righteousness, godliness, faith, love, patience, meekness. (I Tim. 6:6-11)

In same manner Apostle continues to teach his disciple Timothy:

Charge them that are rich in this present world, that they be not highminded, nor have their hope set on the uncertainty of riches, but on God, who giveth us richly all things to enjoy;
that they do good, that they be rich in good works, that they be ready to distribute, willing to communicate;
laying up in store for themselves a good foundation against the time to come, that they may lay hold on the life which is [life] indeed. (I Tim. 6:17-19)

Getting rich through good deeds is the basic task of each of us. Every member of the Church of Christ is obliged to build precious materials with which the Church is built on the foundation of prophets, apostles, martyrs and saints. Those materials are exactly our souls. In order for them to become priceless pearls, they must be refined with good deeds and patience

Do material things stand in the way of our salvation? The Lord Himself said that it is difficult for a rich man to enter the Kingdom of Heaven. The Fathers of the Church often explained these words and called wealthy people to be careful how they use the gifts received from God. One universal rule manifests itself in our attitude towards material goods: we must not let wealth enter our heart, but must keep it in our hands. So, based on the words of Christ, the Holy Apostles and teachers of the Church, we can draw a conclusion and say that material goods are not necessarily evil and contrary, but they can be a serious obstacle to the Kingdom of Heaven, if a person does not understand their true role in this world. On the other hand, man is instructed to work and create, according to St. Apostle Paul from the Epistle to the Thessalonians:

For even when we were with you, this we commanded you, If any will not work, neither let him eat.
For we hear of some that walk among you disorderly, that work not at all, but are busybodies.
Now them that are such we command and exhort in the Lord Jesus Christ, that with quietness they work, and eat their own bread.
But ye, brethren, be not weary in well- doing.

Rev. Sinisa Milutinovic

MAJOR FEAST DAYS IN OCTOBER:

THE VENERABLE PARASCEVA (PETKA)This glorious saint was of Serbian descent, and was born in the town of Epivat between Selymbria and Constantinople. St. Parasceva’s parents were wealthy, devout Christians. They also had a son, Euthymius, who was tonsured a monk during his parents’ lifetime, and later became the famous Bishop of Madytos. The virgin Parasceva always yearned for the ascetic life for the sake of Christ. After her parents’ repose, she left her home and went first to Constantinople, then to the wilderness of Jordan, where she lived the ascetic life until old age. Who can express all the labors, sufferings and demonic temptations that St. Parasceva endured in the course of her many years? In her old age, an angel of God once appeared to her and said: “Leave the wilderness and return to your homeland; it is necessary that you render your body to the earth there, and your soul to the habitation of the Lord.” St. Parasceva obeyed, and returned to Epivat. There she lived for two years in ceaseless fasting and prayer, then gave up her soul to God and took up her abode in Paradise. St. Parasceva entered into rest in the eleventh century. Over the course of time her relics were translated to Constantinople, to Trnovo, again to Constantinople, and then to Belgrade. Her relics now repose in Romania, in the town of Iasi. In Belgrade, the well of St. Petka miraculously heals the sick who draw near with faith in God and love for this saint.*)
SAINT PETER OF CETINJE, METROPOLITAN OF MONTENEGROPeter was born on April 1, 1749 A.D., in the village of Njeguš. He entered the monastic order at the age of twelve. Following the death of Metropolitan Sava in 1782 A.D., Peter became the Metropolitan and ruler of Montenegro. This glorious man dedicated his entire holy life to his people. He worked with all his strength to reconcile the quarreling clans of Montenegro, and strove mightily to defend the land and people from greedy aggressors. He succeeded in both tasks. He is especially glorified for his victory over Napoleon’s army in Boka and Dalmatia. He was very strict with himself, and with everyone else he was just and condescending. Peter lived in a small cell like a simple monk even though he was a prince over the people. He reposed on October 18, 1830 A.D. His miracle-working relics repose, incorrupt, in the Monastery of Cetinje. The Lord glorified him in the heavens and on earth as His faithful and long-suffering servant.