Парохијско писмо за новембар 2023.

~ ПАРОХИЈСКО ПИСМО ЗА НОВЕМБАР 2023. ГОДИНЕ ~

Чистима је све чисто, а нечистим и невјерним
ништа није чисто,
него је нечист њихов ум и савјест.
Говоре да знају Бога, а тијелима га се одричу,
јер су гнусни и непокорни
и неспособни за ма које добро дијело (Тит. 1:15-16)

Свети Апостол Павле је најватренији проповедник вере хришћанске. Њега су безбожни Јевреји оптужили да је подигао побуну против њих тј. да проповеда Христа “по целоме свету” (Дел. 24, 25). Пролазећи цео тадашњи свет овај дивни сведок Христа Бога нашега претрпео је је многобројна страдања о којим лично сведочи у Другој посланици Коринћанима када каже:

Будући да се многи хвале по тијелу, и ја ћу да сс хвалим. Јер радо подносите безумне, пошто сте мудри; Јер подносите ако вас неко поробљује, ако вас неко ждере, ако вам одузима, ако се надима. ако вас по образу бије. На срамоту говорим, као да ми постадосмо немоћни. Но на шта се ко осмјељује, по безумљу говорим, и ја се осмјељујем. Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли сјеме Авраамово? И ја сам. Јесу ли слуге Христове? Као безуман говорим, ја сам још више: више сам се трудио, одвише боја поднио, више пута био у тамници, често у смртној опасности; Од Јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац, Три пута сам био шибан, једном каменован. три бродолома претрпио, ноћ и дан провео на морској пучини; Често сам путовао, био у опасности на ријекама, у опасности од разбојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи. у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом; У труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи; Поред свега осталога, свакодневни притисак људи на мене, брига за све Цркве. Ко ослаби, а да и ја не ослабим? Ко се саблажњава. а ја да не горим. Ако се треба хвалити, немоћима својим ћу се хвалити. Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који је благословен ва вијек, зна да не лажем. У Дамаску намјесник цара Арете чуваше град Дамаск желећи да ме ухвати, и спустише ме кроз прозор у котарици преко зида те избјегох из његових руку. (II Кор. 11, 18-32)

Зашто ли је Свети Апотол Павле који је горио пламеном вером у Христа осетио потребу да говори о својим подвизима и страдањима? Зашто је исти Апостол у својим посланицама изобличавао и јавно прозивао одређене људе који су му чинили неправду? Није ли то супротно оним Христовим речима да окренемо други образ када нам се тако нешто дешава? На сва ова питања Свети Апостол Павле дао је одговор у посланици Титу, у речима са почетка овога писма. Постоје, на жалост, људи којима је све у животу нечисто и ништа свето не бива. Такве људе тешко је призвати покајању јер су њихови ум и савест до те мере упрљани да се они искључиво баве нечистим, они су заслепљени нечистим, њима светлост смета.

Свети старац Пајсије Светогорац објаснио је ову врсту људи:

Из искуства знам да су људи подељени у две категорије.Трећа категорија не постоји; људи припадају или једној или другој. Први подсећају на муву. Главна особина муве је да њу привлачи нечистоћа. Када се, на пример, мува нађе у башти пуној цвећа прекрасног мириса, она га неће ни приметити, и зауставиће се на некој нечистоћи коју нађе на земљи. Почеће да кружи унаоколо и осетиће се сасвим лагодно у смраду. Ако би мува могла да говори, а ви затражили да вам у башти покаже ружу, одговорила би: Ја уопште не знам како ружа изгледа. Знам само где да нађем ђубре, клозет и блато. Постоје људи који подсећају на муву. Људи који припадају овој категорији навикли су да мисле негативно и у животу увек траже лоше стране, ниподаштавајући и одбијајући присуство добра. Друга категорија јесу они што подсећају на пчелу, чија је главна особина да увек трага за нечим слатким и пријатним да би на њега слетела. Када би се пчела нашла у соби препуној нечистоће, са комадићем бомбоне у углу, она би занемарила сву нечистоћу и слетела на бомбону. Када бисте од пчеле затражили да вам покаже где се налази баштенско ђубре, одговорила би: Не знам. Могу ти рећи само где да нађеш цвеће, сласт, мед и шећер. Она зна само за добре ствари у животу, док су јој оне рђаве непознате.То је друга категорија људи, која има позитивне мисли и види само добру страну ствари.Они се увек труде да прикрију зло како би заштитили ближње; напротив, људи прве категорије се труде да изложе зло и да га изнесу на површину. Када неко дође код мене и почне да оптужује друге људе, доведе ме у тешку ситуацију и ја му наведем овај пример. Тада му кажем да одлучи којој категорији жели да припада, како би могао да нађе људе исте врсте и да се са њима дружи.

Тужно је што су се странице Светога Писма трошиле на људе муве. Једнако је тужно што су велики светитељи Цркве Христове писали и беседили о њима. Не упоређујући себе са њима и ја сам ово новембарско писмо одлучио да упутим људима мувама. Завршавам га речима молитве да нам свима Господ да покајања да се одвратимо од свакога греха.

Свештеник Синиша Милутиновић

У МЕСЕЦУ НОВЕМБРУ НАША СВЕТА ЦРКВА ПРОСЛАВЉА:

Св. вел. муч. Димитрије.
Овај славни и чудотворни светитељ роди се у градуСолуну од родитеља благородних и благочестивих. Измољен од Бога од бездетних родитеља Димитрије беше јединац син њихов, због чега би с великом пажњом однегован и васпитан. Његов отац беше војвода Солунски; па кад му отац умре, цар постави Димитрија за војводу на место оца. Поставивши га за војводу христоборни цар Максимијан нарочито му препоручи да гони и истребљује хришћане у Солуну. Но Димитрије не само не послуша цара него, напротив, јавно исповедаше и проповедаше Христа Господа у граду Солуну. Чувши то цар веома се огорчи на Димитрија, па када се једном враћаше из рата против Сармата, цар Максимијан сврати у Солун нарочито, да ствар испита. Призва, дакле, цар Димитрија војводу и испитиваше га о вери. Димитрије јавно пред царем призна да је хришћанин, и уз то још изобличи царево идолопоклонство. Разјарени цар баци Димитрија у тамницу. Знајући шта га чека Димитрије уручи све своје имање своме верноме послушнику Лупу, да разда сиротињи, и оде у тамницу весео, што му предстојаше страдање за Христа Господа. У тамници му се јави ангел божји и рече му: „мир ти, страдалче Христов, мужај се и крепи се!” После неколико дана посла цар војнике у тамницу да убију Димитрија. Војници нађоше светитеља Божјег на молитви, и избодоше га копљем. Тело његово узеше хришћани потајно и сахранише чесно. Из тела страдалца Христова потече целебно миро, којим се многи болесници излечише.

Св. Архистратиг Михаил и остале Силе небесне безтелесне.
Ангели Божји били су празновани од људи још из дубоке старине. Но то празновање често се изметало у обожавање ангела (IV Цар. 23, 5). Јеретици су свашта баснословили о ангелима. Неки су од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не сматраху боговима називаху створитељима васцелог видљивог света. Лаодикајски помесни сабор који беше на 4 или 5 година пре I Васељ. Сабора, својим 35. правилом одбаци поклоњење ангелима као боговима и установи правилно поштовање ангела. У време пак Силвестра папе римског и Александра патријарха александријског (из IV в.) би установљен овај празник Архистратига Михаила и прочих Сила небесних у месецу Новембру. Св. Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, онога апостола, који се уздигао до у треће небо, описао је ових 9 чинова у књизи „О небесној Јерархији”. Ти чинови су следећи: шестокрили Серафими, многоочити Херувими и богоносни Престоли, Господства, Силе и Власти, Начала, Архангели и Ангели. Војвода целе војске ангелске јесте архистратиг Михаил. Када је сатана, Луцифер, отпао од Бога, и повукао собом у пропаст један део ангела, тада је Михаил устао и узвикнуо пред неотпалим ангелима: вонмемъ! станемъ добрэ, станемъ со страхомъ! И све небесне војске верних ангела громовито су запојале: свјат, свјат, свјат Господ Саваотъ исполнъ небо и земля славы твојеја! Међу ангелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав, а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим чиновима, и свих укупно светој вољи Божјој.

~ PRIEST’S LETTER FOR NOVEMBER 2023. ~

Unto the pure all things [are] pure:
but unto them that are defiled and unbelieving [is] nothing pure;
but even their mind and conscience is defiled.
They profess that they know God;
but in works they deny [him], being abominable, and disobedient,
and unto every good work reprobate (Tit. 1:15-16)

We find St. Apostle Paul to be the most passionate preacher of the gospel of Christh. Even the Jews accused him of preaching Christ “throughout the whole world” (Acts 24:25). Preaching through the entire known world, at that time, this wonderful witness of Christ suffered a lot from unbelievers. He talks about his troubles in the Second Epistle to the Corinthians:

Seeing that many glory after the flesh, I will glory also. For ye suffer fools gladly, seeing ye [yourselves] are wise. For ye suffer, if a man bring you into bondage, if a man devour [you], if a man take [of you], if a man exalt himself, if a man smite you on the face. I speak as concerning reproach, as though we had been weak. Howbeit whereinsoever any is bold, (I speak foolishly,) I am bold also. Are they Hebrews? so [am] I. Are they Israelites? so [am] I. Are they the seed of Abraham? so [am] I. Are they ministers of Christ? (I speak as a fool) I [am] more; in labours more abundant, in stripes above measure, in prisons more frequent, in deaths oft. Of the Jews five times received I forty [stripes] save one. Thrice was I beaten with rods, once was I stoned, thrice I suffered shipwreck, a night and a day I have been in the deep; [In] journeyings often, [in] perils of waters, [in] perils of robbers, [in] perils by [mine own] countrymen, [in] perils by the heathen, [in] perils in the city, [in] perils in the wilderness, [in] perils in the sea, [in] perils among false brethren; In weariness and painfulness, in watchings often, in hunger and thirst, in fastings often, in cold and nakedness. Beside those things that are without, that which cometh upon me daily, the care of all the churches. Who is weak, and I am not weak? who is offended, and I burn not? If I must needs glory, I will glory of the things which concern mine infirmities. The God and Father of our Lord Jesus Christ, which is blessed for evermore, knoweth that I lie not. In Damascus the governor under Aretas the king kept the city of the Damascenes with a garrison, desirous to apprehend me: And through a window in a basket was I let down by the wall, and escaped his hands.(II Cor. 11, 18-32)

Why did St. Apostle Paul felt the need to talk about his struggles and sufferings? Why did the same Apostle in his epistles distort and publicly call out certain people who mistreated him? We may ask ourself: isn’t it contrary to those words of Christ to turn the other cheek when something like that happens to us? The Holy Apostle Paul answered all these questions in the epistle to Titus, in the words at the beginning of this letter. Unfortunately, there are people for whom everything in life is impure and nothing is sacred. It is difficult to call such people to repent because their mind and conscience are defiled to such an extent that they inevitably deal with the impure, they are blinded by the impure, the light bothers them.

The holy elder Paisius of Mount Athos explained this type of people:

I know from experience that people are divided into two categories. The third category does not exist; people belong to one or the other. The first resembles a fly. The main characteristic of the fly is that it is attracted to impure. When, for example, a fly finds itself in a garden full of beautifully scented flowers, it will not even notice it, and will stop at some dirt it finds on the ground. He will start to circle around and feel quite comfortable in the stench. If a fly could talk, and you asked it to show you a rose in the garden, it would answer: I don’t even know what a rose looks like. I only know where to find garbage, a toilet and mud. There are people who resemble a fly. People who belong to this category are used to thinking negatively and always look for bad sides in life, ignoring and rejecting the presence of good. The second category is those that resemble bees, whose main characteristic is that they are always looking for something sweet and pleasant to land on. If a bee found itself in a room full of dirt, with a piece of candy in the corner, it would ignore all the dirt and land on the candy. If you asked a bee to show you where the garden waste is, it would say: I don’t know. I can only tell you where to find flowers, sweetness, honey and sugar. She only knows about the good things in life, while the bad ones are unknown to her. This is another category of people, who have positive thoughts and see only the good side of things. They always try to cover up evil in order to protect their loved ones; on the contrary, people of the first category try to expose evil and bring it to the surface. When someone comes to me and starts accusing other people, he puts me in a difficult situation and I give him this example. Then I tell him to decide which category he wants to belong to, so he can find people of the same kind and hang out with them.

It is sad that the pages of the Holy Scriptures were wasted on “flies”. It is equally sad that the great saints of the Church wrote and preached about them. Not comparing myself with them, I also decided to address this November letter to the “flies”. I end it with the words of a prayer that the Lord will give us all repentance to turn away from every sin.

Priest Sinisa Milutinovic

MAJOR FEAST DAYS IN NOVEMBER

THE HOLY GREAT-MARTYR DEMETRIUS
This glorious and wonderworking saint was born in Thessalonica of noble and devout parents. Implored of God by childless parents, Demetrius was their only son, and so was raised and educated with great care. Demetrius’s father was a commander in Thessalonica. When his father died, Emperor Maximian appointed Demetrius as commander in his place. As he appointed him, Maximian, an opponent of Christ, particularly recommended that he persecute and exterminate the Christians in Thessalonica. Demetrius not only disobeyed the emperor but openly confessed and preached the Lord Jesus Christ in the city of Thessalonica. When the emperor heard of this he became furious with Demetrius. Then, when he was returning from battle against the Sarmatians, Maximian stopped at Thessalonica to investigate the matter. The emperor summoned Demetrius and questioned him about his faith. Demetrius openly acknowledged his Christian Faith to the emperor and also denounced the emperor’s idolatry. Maximian cast Demetrius into prison. Knowing what was awaiting him, Demetrius gave all his goods to his faithful servant Lupus to distribute to the poor, and joyfully awaited his imminent suffering for Christ the Lord. An angel of God appeared to him in prison, saying: “Peace be to you, O sufferer of Christ; be brave and be strong!” After several days, the emperor sent soldiers to the prison to kill Demetrius. The soldiers found the saint of God at prayer and ran him through with lances. Christians secretly took his body and honorably buried it. Healing myrrh flowed from the body of the martyr of Christ, curing many of the sick. Soon, a small church was built over his relics.
An Illyrian nobleman, Leontius, was afflicted with an incurable illness. He hastened, with prayer, to the relics of St. Demetrius and was completely healed. In thanksgiving, Leontius erected a much larger church on the site of the old church. The saint appeared to him on two occasions. When Emperor Justinian wanted to translate the relics of the saint from Thessalonica to Constantinople, flaming sparks sprang from the tomb and a voice was heard: “Stop, and do not touch!” And thus, the relics of St. Demetrius have remained for all time in Thessalonica. As the protector of Thessalonica, St. Demetrius has appeared many times, and on many occasions has saved Thessalonica from great calamity. His miracles are without number. The Russians considered St. Demetrius to be the protector of Siberia, which was conquered and annexed to Russia on October 26, 1581 A.D.

THE HOLY ARCHANGEL MICHAEL AND ALL THE BODILESS POWERS OF HEAVEN
The angels of God were celebrated by men from earliest times but this celebration was often turned into the divinization of angels (II Kings 23:5). The heretics wove all sorts of fables concerning the angels. Some of them looked upon angels as gods; others, although they did not consider them gods, called them the creators of the whole visible world. The local Council of Laodicea (four or five years before the First Ecumenical Council) rejected the worship of angels as gods and established the proper veneration of angels in its Thirty-fifth Canon. In the fourth century, during the time of Sylvester, Pope of Rome, and Alexander, Patriarch of Alexandria, the present Feast of Archangel Michael and all the other heavenly powers was instituted for celebration in the month of November. Why precisely in November? Because November is the ninth month after March, and March is considered to be the month in which the world was created. Also, as the ninth month after March, November was chosen for the nine orders of angels who were created first. St. Dionysius the Areopagite, a disciple of the Apostle Paul (who was taken up into the third heaven), described these nine orders of angels in his book, On the Celestial Hierarchies, as follows: six-winged Seraphim, many-eyed Cherubim, God-bearing Thrones, Dominions, Powers, Virtues, Principalities, Archangels, and Angels. The leader of all the angelic hosts is the Archangel Michael. When Satan, Lucifer, fell away from God and drew a part of the angels with him to destruction, then Michael stood up and cried out before the faithful angels: “Let us attend! Let us stand aright! Let us stand with fear!” and all of the faithful angelic heavenly hosts cried out: “Holy! Holy! Holy! Lord God of Sabaoth! Heaven and earth are full of Thy glory!” Concerning the Archangel Michael, see Joshua 5:13-15 and Jude 1:9. Among the angels there reign perfect oneness of mind, oneness of soul, and love. The lower orders also show complete obedience to the higher orders, and all of them together to the holy will of God. Every nation has its guardian angel, as does every Christian. We must always remember that whatever we do, in open or in secret, we do in the presence of our guardian angel. On the day of the Dread Judgment, the multitude of the hosts of the holy angels of heaven will gather around the throne of Christ, and the deeds, words, and thoughts of every man will be revealed before all. May God have mercy on us and save us by the prayers of the Archangel Michael and all the bodiless heavenly powers. Amen.