Парохијско писмо за април 2024. – Priest’s Letter for April 2024.
~ ПАРОХИЈСКО ПИСМО ЗА АПРИЛ 2024. ГОДИНЕ ~
Вратите се к мени, и ја ћу се
вратити к вама, вели Господ над војскама.
Али велите: у чем бисмо се вратили? (Мал. 3,8)
Много пута и на различите начине, драга браћо и сестре, Господ је позивао народ свој, верне своје, да се обрате од грехаи приђу покајањем Њему. Много пута и на различите начине човек је непажњом, заборавношћу и небригом одговарао Господу: од чега и чему да се вратимо?
Сваки човек који живи у греху, који робује страстима, исказује својим животом на првом месту да нема вере ни поуздања у Господа. Сетимо се старозаветног народа Израиљског у Египатском ропству. Њима Господ преко Мојсија обећава у наслеђе земљу којом тече мед и млеко, али да би дошли до те земље они морају да оставе сигурност свога дома у Египту, да скину јарам ропства и пређу пустињу да би наследили обећану змељу. Слично њима, ми новозаветни Изабрани народ, позвани смо у обећану земљу, тј. у Царство Небеско и то речима самога Спаситеља: Иштите најпре Царство Небеско и правду његову а све остало ће вам се додати. Дакле пут до Царства Небескога води преко пустиње овога живота. Ми морамо напустити јарам греха, као некада Израиљ јарам египатског ропства, и прећи пустињу и којој нас очекује много искушења и трпљења. Слично њима и у нашим редовима има оних који искушавају Господа, који ропћу и противе се, који греше и својим душама одвајају се од Господа. Повратимо се, драга браћо и сестре, од пута погибељи и вратимо Господу да нас он поведе преко пустиње овога света.
Свесни да је цео свет инфициран грехом ми не очајавамо као они који немају наде. Запитајте се, ако сте икада имали тенутке усхићења на Божанским службама, на светим местима или током молитве у своме дому, да ли су вам се том приликом јавиле мисли колико смо побожни и добри или колико смо грешни и недостојни? Ако је ово осећање било од Бога, свакако смо осетили тежину нашег греха и у сузама завапили као слепи Вартимеј пред зидинама Јерихона: Помилуј ме Сине Давидов!
Цео свет заиста јесте инфициран грехом, то видимо из још једног примера. Ако је икада на свету постојала група људи блиска Богу, чак и у физичком смислу, онда су то били Свети Апостоли, и гле чуда, чак и међу њих 12 јави се један издајник Јуда. Стога није чудо да свака људска заједница кроз историју има свога Јуду, али чињеница је и да свака заједница има свога Петра, апостола пламене вере и Јована, апостола љубави. Наш је задатак волети Истину више него себе!
Вратити се к Богу значи у суштини вратити се самоме себи, истинском човеку. Цело човечаство има једну универзалну жељу а то је да живи у миру. Та жеља може да се испуни само упознавајући Господа и прилазећи Њему. Духовни мир је најбољи и најквалитетнији лек за човекову душу и тело и он се само задобија вером у Бога. На овом путу морамо имати у виду да се од нас ни у ком случају не тражи да се одрекнемо земаљских радости: здравља, брака, младости, посла итд. Све је ово Богом благословено и корисно. Црква нас учи и опомиње да не робујемо по сваку цену овим добрима, него када је потребно да страдамо и патимо зарад нашег духовног изграђивања и спасења, да прихватимо то не патње ради, већ Бога ради јер је и то Његов дар.
Не правимо себи идоле од самих себе, од свога тела, одела, јела, материјалних добара итд. Покушајмо да свој живот живимо по савету Светога Апостола Павла: Будите у нади радосни, у невољи трпељиви, у молитви постојани (Рим. 12, 12). Искористиммо ове дане Поста да се повратимо Богу, да се искрено научимо да благодаримо Богу и за хлеб, и за здравље и за сваку благодат која нам се Њиме даје, али Христу приђимо као Ономе који за нас људе добровољна страда да нас позове покајању и да нам дарује живот вечни.
Њему јединоме Човекољубцу нека је слава и хвала у све векове. Амин!
У Брнабију дана 29. марта 2024. године,
свештеник Синиша Милутиновић
~ PRIEST’S LETTER FOR APRIL 2024. ~
Return to Me and I will return to you,
says the Lord of Almighty.
But you say: ‘In what way shall we return’? (Mal. 3:8)
Many times and in different ways, the Lord called his people, his faithful ones, to turn from their sins and go back to Him in repentance. Many times and in different ways, man responded to the Lord: ‘From what and to what should we return?’
Every man who lives in sin, who is enslaved by passions has no faith or trust in the Lord. Let’s remember the Old Testament people of Israel in Egyptian slavery. Through Moses, the Lord promises them as an inheritance a land flowing with honey and milk, but in order to reach that land they must leave the security of their home in Egypt, remove the yoke of slavery and cross the desert to inherit the promised land. Similar to them, we the New Testament Chosen People, are called to the promised land, that is to the Kingdom of Heaven, by the words of the Savior Himself: Seek first the Kingdom of Heaven and its justice and everything else will be added to you. The path to the Kingdom of Heaven leads through the desert of this life. We must leave the yoke of sin, as Israel was once yoked to Egyptian slavery, and cross the desert, where many trials and suffering await us. Similar to the time of Jewish people, there are in our days the ones who tempt the Lord, who complain and oppose, who sin and separate themselves from the Lord. Let us return, dear brothers and sisters, from the path of damnation and return to the Lord. who is only able to safely lead us through the desert of this world.
Be aware that the whole world is infected with sin, but do not despair like those who have no hope. Ask yourself, if you have ever had moments of spiritual gladnes at Divine services, in holy places or during prayer in your home, did you think on that occasion how pious and good you are or how sinful and unworthy you are? If this feeling was from God, we all certainly felt the weight of our sin and cried out in tears like blind Bartimaeus before the walls of Jericho: Have mercy on me, Son of David!
The whole world is indeed infected with sin, we see that from another example. If ever there was a group of people close to God, even in a physical sense, then it was the Holy Apostles, and even among 12 of them one traitor appeared, Judas. Therefore, it is no wonder that every human community throughout history has its own Judas, but it is also a fact that every community has its own Peter, the apostle of fiery faith and John, the apostle of love. Our task is to love the Truth more than ourselves!
Returning to God essentially means returning to oneself, the true man. All of humanity has one universal desire, and that is to live in peace. That desire can be fulfilled only by getting to know the Lord. Spiritual peace is the best medicine for a person’s soul and body, and it can only be obtained through faith in God. On this path, we must keep in mind that under no circumstances are we asked to give up earthly blessings: health, marriage, youth etc. All this is blessed by God and beneficial. The Church teaches us not to be slaves to these goods at all costs, but when it is necessary to suffer for the sake of our salvation, to accept it not for the sake of suffering, but for the sake of God because it is also His gift.
Let us not make idols of ourselves, of our bodies, clothing, food, material possessions, etc. Let’s try to live our lives according to the advice of the Holy Apostle Paul: Be joyful in hope, patient in tribulation, steadfast in prayer (Rom. 12:12). Let us use these days of Lent to return to God, to sincerely learn to thank Him for food, health and for every grace that He gives us, but let us approach Christ as the One who voluntarily suffered for us humans to call us to repentance and to give us eternal life.
To Him, the only Lover of Man, be glory and praise for all ages. Amen!
Rev. Sinisa Milutinovic