Парохијско писмо за новембар 2024.

~ ПАРОХИЈСКО ПИСМО ЗА НОВЕМБАР 2024. ГОДИНЕ ~

Заиста вам кажем: Ако имате вјеру
и не посумњате….и гори овоја ако кажете,
дигни се и баци у море, догоидиће се. (Мт. 21, 21)

Наш небески Учитељ, Господ Исус Христос, проповедајући Јеванђеље чинио је многобројна чудеса. Многа од њих, по речима Св. Апостола Јована Богослова нису сачувана: А има и много друго што учини Исус, које кад би се редом написало, ни у сами свијет, мислим, не би стале написане књиге (Јн. 21, 25). Од онога што је записано, ако пажљиво читамо, лако ћемо закључити да је Господ од свакога човека захтевао да исповеди своју веру. Тако оца болеснога дечака, којег апостоли нису могли да исцеле, Господ најпре пита: Ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује, и чувши речи Спаситеља: Отац дјететеа са сузама говораше, верујем Господе, помози моме неверју (Мк. 9, 23-24).

На другоме месту налазимо једну врло упечатљиву сцену са Лазаром, Христовим пријатељем, који је четири дана лежао мртав у гробу. Када Господ заповеда да се склони камен са његовог гроба, сестра Лазарева Марта негодује и говори: Господе већ заудара; јер је четири дана у гробу. Тада јој Спаситељ говори речи вечнога живота: Не рекох ли ти да ако вјерујеш, видећеш славу Божију (Јн. 11, 39-40).

Цело Свето Писмо испуњено је небројаним саветима и позивима Светих угодника Божијих да држимо чврсто веру у Бога. Тако Псалмопевац Давид у Старом Завету благовести: У Бога се уздам, не бојим се шта ће ми учинити човек; А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: “Ти си Бог мој!”; (Пс. 55, 4; 30, 14). Старозаветни пророци и праведници такође су позивали народ да увек буду утврђени у вери. Пророк Исаија кеже: Ако не верујете, нећете се одржати (Ис. 7, 9); пророк Јеремија учи: Благо човјеку који се узда у Господа и коме је Господ узданица. Јер ће бити као дрво усађено крај воде и које низ поток пушта жиле своје, које не осјећа кад дође припека, него му се лист зелени, и сушне године не брине се и не престаје рађати род (Јер. 17, 7-8). Читајући новозаветне посланице Светих Апостола вера остаје централни елемент и у њиховом учењу. Апостол Павле напомиње: Вјера је основ свега чему се надамо и потврда ствари невидљивих. (Јев. 11, 1). Познато је и учење Светог Апостола Јакова који захтева да се вера поткрепи делима када каже: Тако и вјера, ако нема дјела, мртва је сама по себи. Но неко ће рећи: Ти имаш вјеру, а ја имам дјела. Покажи ми вјеру твоју без дјела твојих, а ја ћу теби показати вјеру моју из дјела мојих. Ти вјерујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи вјерују, и дрхте (Јак. 2, 17-19).

Овим и многим другим примерима требало би да се поучимо да веру у Христа чувамо као драгоцени бисер. Поставља се питање: шта у практичном, да кажемо свакодневном животу, значи чувати и имати веру. И на ово питање одговор добијамо у Светом Јеванђељу: Зато вам кажем: Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим, у шта ћете се одјенути. Није ли душа претежнија од хране, и тијело од одијела? Погледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих? А ко од вас бринући се може придодати расту своме лакат један? И за одијело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одјену као један од њих. Па када траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одијева; а камоли вас, маловјерни? Не брините се, дакле, говорећи: (шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути? Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати. Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога. (Мт. 6, 25-34).

Дакле, јеванђељска математика је врло проста: веру у Господа ставити на прво место и Њему препустити свој живот. Последица наше непослушности овој заповести огледа се у речима Св. Исака Сирина који каже да уколико се не ослободимо брига овога света не можемо да очекујемо да пронађемо светлост у својој души. Дакле наша душа, затрапана овоземљаским бригама, страховима, жељама и страстима остаје у мраку. Одвојена од вечне светлости она постаје лак плен нечистим силама. Зато данас међу нама има ного муке са нервним оболењима, страховима, депресијом итд. Нека нас Преблаги Господ упути на вечни пут спасења и поверења у Њега, Спаситеља и Избавитеља. Амин

У Брнабију дана, 25. октобра
Свештеник Синиша Милутиновић

У МЕСЕЦУ НОВЕМБРУ НАША СВЕТА ЦРКВА ПРОСЛАВЉА:

Св. вел. муч. Димитрије. Овај славни и чудотворни светитељ роди се у градуСолуну од родитеља благородних и благочестивих. Измољен од Бога од бездетних родитеља Димитрије беше јединац син њихов, због чега би с великом пажњом однегован и васпитан. Његов отац беше војвода Солунски; па кад му отац умре, цар постави Димитрија за војводу на место оца. Поставивши га за војводу христоборни цар Максимијан нарочито му препоручи да гони и истребљује хришћане у Солуну. Но Димитрије не само не послуша цара него, напротив, јавно исповедаше и проповедаше Христа Господа у граду Солуну. Чувши то цар веома се огорчи на Димитрија, па када се једном враћаше из рата против Сармата, цар Максимијан сврати у Солун нарочито, да ствар испита. Призва, дакле, цар Димитрија војводу и испитиваше га о вери. Димитрије јавно пред царем призна да је хришћанин, и уз то још изобличи царево идолопоклонство. Разјарени цар баци Димитрија у тамницу. Знајући шта га чека Димитрије уручи све своје имање своме верноме послушнику Лупу, да разда сиротињи, и оде у тамницу весео, што му предстојаше страдање за Христа Господа. У тамници му се јави ангел божји и рече му: „мир ти, страдалче Христов, мужај се и крепи се!” После неколико дана посла цар војнике у тамницу да убију Димитрија. Војници нађоше светитеља Божјег на молитви, и избодоше га копљем. Тело његово узеше хришћани потајно и сахранише чесно. Из тела страдалца Христова потече целебно миро, којим се многи болесници излечише.

Св. Архистратиг Михаил и остале Силе небесне безтелесне. Ангели Божји били су празновани од људи још из дубоке старине. Но то празновање често се изметало у обожавање ангела (IV Цар. 23, 5). Јеретици су свашта баснословили о ангелима. Неки су од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не сматраху боговима називаху створитељима васцелог видљивог света. Лаодикајски помесни сабор који беше на 4 или 5 година пре I Васељ. Сабора, својим 35. правилом одбаци поклоњење ангелима као боговима и установи правилно поштовање ангела. У време пак Силвестра папе римског и Александра патријарха александријског (из IV в.) би установљен овај празник Архистратига Михаила и прочих Сила небесних у месецу Новембру. Св. Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, онога апостола, који се уздигао до у треће небо, описао је ових 9 чинова у књизи „О небесној Јерархији”. Ти чинови су следећи: шестокрили Серафими, многоочити Херувими и богоносни Престоли, Господства, Силе и Власти, Начала, Архангели и Ангели. Војвода целе војске ангелске јесте архистратиг Михаил. Када је сатана, Луцифер, отпао од Бога, и повукао собом у пропаст један део ангела, тада је Михаил устао и узвикнуо пред неотпалим ангелима: вонмемъ! станемъ добрэ, станемъ со страхомъ! И све небесне војске верних ангела громовито су запојале: свјат, свјат, свјат Господ Саваотъ исполнъ небо и земля славы твојеја! Међу ангелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав, а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим чиновима, и свих укупно светој вољи Божјој.

~ PRIEST’S LETTER FOR NOVEMBER 2024. ~

If you love me, keep my commandments (Jn 14: 15)

Obedience, my dear brothers and sisters, is another name for love. The Great Serbian Saint Nikolai Velimirovic said that if someone wants to measure his love for God, he can do that by examining how much he is obedient to the law of God. Furthermore we could see this link between love and obedience in our relationships with other people.

Obedience is in the very essence of Christian life. In the 5th chapter of Matthew’s Gospel Lords said: Blessed are the poor in spirit! For theirs is the kingdom of Heaven (Mt. 5:3). So the ones who are poor in doing their own will, which means they are obedient to the will of God, are the ones who will inherit the Kingdom of Heaven. At the same time this obedience has a transforming impact in our everyday life. The best example where obedience is necessary is marriage. Marriage love is exercised through obedience to one another according to the words of St Apostle Paul: Let the husband give to the wife proper kindness, and likewise the wife also to the husband. The wife does not have authority over [her] own body, but the husband. And likewise also the husband does not have power [over his] own body, but the wife (I Cor. 7:3-4).

Furthermore we could find lack of obedience to be the main cause or problem in raising children. Children, obey your parents in the Lord, for this is right (Eph. 6:1); Children, obey your parents in everything, for this pleases the Lord (Col. 3:20); My son, keep your father’s command and do not forsake your mother’s teaching. Bind them always on your heart; fasten them around your neck (Prov. 6: 20-21). It’s not difficult to understand why there are so many issues with raising children. First of all, children have no examples of obedience = thru marriage love, in their home. They can’t teach that at school or any other place, we as parents need to teach them obedience and respect.

Blessed rather are those who hear the word of God and obey it (Lk. 11:28), if we can live our life according to this Gospel message we’ll start transforming our own relationships with: God, ourselves and people around us.

May the mercies of our Lord Jesus Christ be with all of you. Amen

Rev. Sinisa Milutinovic

MAJOR FEAST DAYS IN NOVEMBER

THE HOLY GREAT-MARTYR DEMETRIUS
This glorious and wonderworking saint was born in Thessalonica of noble and devout parents. Implored of God by childless parents, Demetrius was their only son, and so was raised and educated with great care. Demetrius’s father was a commander in Thessalonica. When his father died, Emperor Maximian appointed Demetrius as commander in his place. As he appointed him, Maximian, an opponent of Christ, particularly recommended that he persecute and exterminate the Christians in Thessalonica. Demetrius not only disobeyed the emperor but openly confessed and preached the Lord Jesus Christ in the city of Thessalonica. When the emperor heard of this he became furious with Demetrius. Then, when he was returning from battle against the Sarmatians, Maximian stopped at Thessalonica to investigate the matter. The emperor summoned Demetrius and questioned him about his faith. Demetrius openly acknowledged his Christian Faith to the emperor and also denounced the emperor’s idolatry. Maximian cast Demetrius into prison. Knowing what was awaiting him, Demetrius gave all his goods to his faithful servant Lupus to distribute to the poor, and joyfully awaited his imminent suffering for Christ the Lord. An angel of God appeared to him in prison, saying: “Peace be to you, O sufferer of Christ; be brave and be strong!” After several days, the emperor sent soldiers to the prison to kill Demetrius. The soldiers found the saint of God at prayer and ran him through with lances. Christians secretly took his body and honorably buried it. Healing myrrh flowed from the body of the martyr of Christ, curing many of the sick. Soon, a small church was built over his relics.
An Illyrian nobleman, Leontius, was afflicted with an incurable illness. He hastened, with prayer, to the relics of St. Demetrius and was completely healed. In thanksgiving, Leontius erected a much larger church on the site of the old church. The saint appeared to him on two occasions. When Emperor Justinian wanted to translate the relics of the saint from Thessalonica to Constantinople, flaming sparks sprang from the tomb and a voice was heard: “Stop, and do not touch!” And thus, the relics of St. Demetrius have remained for all time in Thessalonica. As the protector of Thessalonica, St. Demetrius has appeared many times, and on many occasions has saved Thessalonica from great calamity. His miracles are without number. The Russians considered St. Demetrius to be the protector of Siberia, which was conquered and annexed to Russia on October 26, 1581 A.D.

THE HOLY ARCHANGEL MICHAEL AND ALL THE BODILESS POWERS OF HEAVEN
The angels of God were celebrated by men from earliest times but this celebration was often turned into the divinization of angels (II Kings 23:5). The heretics wove all sorts of fables concerning the angels. Some of them looked upon angels as gods; others, although they did not consider them gods, called them the creators of the whole visible world. The local Council of Laodicea (four or five years before the First Ecumenical Council) rejected the worship of angels as gods and established the proper veneration of angels in its Thirty-fifth Canon. In the fourth century, during the time of Sylvester, Pope of Rome, and Alexander, Patriarch of Alexandria, the present Feast of Archangel Michael and all the other heavenly powers was instituted for celebration in the month of November. Why precisely in November? Because November is the ninth month after March, and March is considered to be the month in which the world was created. Also, as the ninth month after March, November was chosen for the nine orders of angels who were created first. St. Dionysius the Areopagite, a disciple of the Apostle Paul (who was taken up into the third heaven), described these nine orders of angels in his book, On the Celestial Hierarchies, as follows: six-winged Seraphim, many-eyed Cherubim, God-bearing Thrones, Dominions, Powers, Virtues, Principalities, Archangels, and Angels. The leader of all the angelic hosts is the Archangel Michael. When Satan, Lucifer, fell away from God and drew a part of the angels with him to destruction, then Michael stood up and cried out before the faithful angels: “Let us attend! Let us stand aright! Let us stand with fear!” and all of the faithful angelic heavenly hosts cried out: “Holy! Holy! Holy! Lord God of Sabaoth! Heaven and earth are full of Thy glory!” Concerning the Archangel Michael, see Joshua 5:13-15 and Jude 1:9. Among the angels there reign perfect oneness of mind, oneness of soul, and love. The lower orders also show complete obedience to the higher orders, and all of them together to the holy will of God. Every nation has its guardian angel, as does every Christian. We must always remember that whatever we do, in open or in secret, we do in the presence of our guardian angel. On the day of the Dread Judgment, the multitude of the hosts of the holy angels of heaven will gather around the throne of Christ, and the deeds, words, and thoughts of every man will be revealed before all. May God have mercy on us and save us by the prayers of the Archangel Michael and all the bodiless heavenly powers. Amen.