Парохијско писмо за децембар 2024.

~ ПАРОХИЈСКО ПИСМО ЗА ДЕЦЕМБАР 2024. ГОДИНЕ ~

Радујете се веселите се јер је
велика плата ваша на небесима (Мт. 5, 12)

Господ Исус Христос је за време свога земаљског живота проповедао Јеванђеље о покајању и животу вечноме.Беседа на гори, сматра се врхунцем Његове Божанске проповеди у којој је открио многе тајне овога, али и онога света.

Наш познати песник Петар Други Петровић Његош рекао је, у своме Горскоме Вијенцу, једну дефиницију живота која гласи: „Чашу меда јошт’ нико не попи што је чашом жучи не загрчи; Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију”. Управо се у овим речима набоље осликава сва несрећа човекова, тешкоћа и неизвесност његовог живота. Ретки су људи који у своме животу нису страшно патили и страдали. Знајући сву муку и тескобу бића човековог, Господ Исус Христос своју Беседу започиње обећањем о Царству небескоме: „Блажени сиромашни духом, јер је њихово царство небеско“ (Мт. 5, 3). У Св. Писму на неколико места се говори о духу овога света, у нашем народу постоји израз „световњаштво“ који важи за људе склоне уживањима у насладама овога света. Дакле Царство небеско припашће свима који су спремни животе своје да подреде вери Христовој а не насладама и лепотама овога привременог света.

У наставку своје беседе Господ Исус Христос даје обећање свим невољницима који трпе неправде и безакоња рекавши да ће: они који плачу, утешити се; кротки, наследити земљу; гладни и жедни правде, наситити се; милостиви, бити помиловани; чисти срцем, Бога видети; прогнани правде ради, задобити Царство небеско (Мт. 5, 4-11). Своје обећање свима њима заокружује речима: „Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима” (Мт. 5, 12). Овоземаљски живот, браћо и сестре, пун је безакоња и неправде коју човек не може променити нити исправити, али људски род више није без наде, јер Христове речи јасно говре каква је награда за све оне који претрпе до краја. У духу ових речи, може се протумачити Његошева друга изрека која гласи: „Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити“. Дакле само наша бесмртност у Царству небеском, јесте категорија коју човек за време овога живота може задобити. Овај свет многи свети оци описују као бојиште на коме човек, уз Божију помоћ, има да задобије вечни живот.

Свети Апостол Павле у својој посланици Ефесцима ову духову борбу описује на следећи начин: „Не ратујемо против крви и тијела, него против поглаварства власти и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју. Зато узмите свеоружје Божије, да бисте се могли одупријети у зли дан и одољевши свему, одржати се. Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде и обувши ноге у приправност за јеванђеље мира; а изнад свега узмите штит вјере, о који ћете моћи погасити све огњене стријеле нечастивога и кацигу спасења узмите, и мач Духа, који је ријеч Божија.“ (Еф. 6, 12-17).

Непоколебљиво оружије које већ две хиљаде година хришћански народ води кроз буру овога света јесте Тело и Крв Спаситеља нашег Исуса Христа. Ми православни хришћани причешћујемо се у време поста, када човек нарочитим подвигом покушава своје тело удостојити ове велике тајне. То је небеска храна без које наше спасење не би било могуће. Знајући све ово, драга браћо и сестре, сакупимо наше духовне и телесне снаге, да би смо се храбро упустили у ту битко са нечистим духовима овога света. Постимо, исповедајмо се, причешћујмо се што је могуће чешће да би смо напајали наше снаге животворном снагом која нам се даје посредством тела и крви Христове.

Нека благослов Господњи дође на вас, Његовом благодаћу и човекољубљем, свагда сада и у све векове векова. АМИН!

У Брнабију дана, 27. новембра
Свештеник Синиша Милутиновић

У ДЕЦЕМБРУ НАША СВЕТА ЦРКВА МОЛИТВЕНО ПРОСЛАВЉА:

Ваведење Пресвете Богородице
Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Беше Дјева украшена царским благољепним одећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божјој. За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Захарија, отац св. Јована Претече, узевши је за руку уведе је не само у храм него у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дева оста при храму.

Свети Николај Чудотворац, архиепископ мирликијски
Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем. Одмах потом чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, свети Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божјем. Присуствовао Првом васељенском сабору у Никеји. Милостив,
истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божји. Упокојио се 6. децембра 343. године (в. 9. мај).

~ PRIEST’S LETTER FOR DECEMBER 2024. ~

Fasting – Prayers by the Lake – XLI

By St. Nikolai Velimirovich

XLI

With fasting I gladden my hope in You, my Lord, Who are to come again.

Fasting hastens my preparation for Your coming, the sole expectation of my days and nights.

Fasting makes my body thinner, so that what remains can more easily shine with the spirit.

While waiting for You, I wish neither to nourish myself with blood nor to take life–so that the animals may sense the joy of my expectation.

But truly, abstaining from food will not save me. Even if I were to eat only the sand from the lake, You would not come to me, unless the fasting penetrated deeper into my soul.

I have come to know through my prayer, that bodily fasting is more a symbol of true fasting, very beneficial for someone who has only just begun to hope in You, and nevertheless very difficult for someone who merely practices it.

Therefore I have brought fasting into my soul to purge her of many impudent fiancé’s and to prepare her for You like a virgin.

And I have brought fasting into my mind, to expel from it all daydreams about worldly matters and to demolish all the air castles, fabricated from those daydreams.

I have brought fasting into my mind, so that it might jettison the world and prepare to receive Your Wisdom.

And I have brought fasting into my heart, so that by means of it my heart might quell all passions and worldly selfishness.

I have brought fasting into my heart, so that heavenly peace might ineffably reign over my heart, when Your stormy Spirit encounters it.

I prescribe fasting for my tongue, to break itself of the habit of idle chatter and to speak reservedly only those words that clear the way for You to come.

And I have imposed fasting on my worries so that it may blow them all away before itself like the wind that blows away the mist, lest they stand like dense fog between me and You, and lest they turn my gaze back to the world.

And fasting has brought into my soul tranquility in the face of uncreated and created realms, and humility towards men and creatures. And it has instilled in me courage, the likes of which I never knew when I was armed with every sort of worldly weapon.

What was my hope before I began to fast except merely another story told by others, which passed from mouth to mouth?

The story told by others about salvation through prayer and fasting became my own.

False fasting accompanies false hope, just as no fasting accompanies hopelessness.

But just as a wheel follows behind a wheel, so true fasting follows true hope.

Help me to fast joyfully and to hope joyously, for You, my Most Joyful Feast, are drawing near to me with Your radiant smile.

MAJOR FEAST DAYS IN DECEMBER

ENTRANCE OF THE MOST HOLY THEOTOKOS
When the Blessed Virgin Mary was three years old, her holy parents, Joachim and Anna, brought her from Nazareth to Jerusalem, to hand her over to God for service according to their earlier promise. The Virgin was adorned with beautiful imperial clothes and ornaments, as befits the daughter of the emperor, the bride of God. They were followed by a multitude of relatives and friends, all with lighted candles. Zacharias, father of St. John the Forerunner, took her by the hand and led her not only into the temple but into the Holy of Holies, into which no one except the archpriest ever entered, and that once a year. Then the parents made a sacrifice to God, according to the law, received a blessing from the priest, and returned home, while the Blessed Virgin remained at the temple.

ST NICHOLAS THE MIRACLE WORKER
This famous saint, celebrated even today all over the world, was the only son of his famous and wealthy parents, Teofan and Nona. After the death of his parents, Nikolay distributed the inherited property to the poor, keeping nothing for himself. As a priest in Patara, he became famous for his charity. Immediately afterwards, by the miraculous Providence of God, he was chosen as the archbishop of the city of Myra in Lycia. Merciful, wise, fearless, Saint Nicholas was a true good shepherd to his flock. During the persecution of Christians under Diocletian and Maximian, he was thrown into prison, but even in prison he taught people the law of God. Attended the First Ecumenical Council in Nicaea. Merciful, true, loving justice, he walked among people as an angel of God. He died on December 6, 343.