О слави храма

 

21 НОВЕМБАР (по новом календару)
8 НОВЕМБАР (по старом календару)

Тропар Светом Архангелу Михаилу и Небеским Силама (глас IV)
Војсковође небеских војски, непрестано вас молимо ми недостојни да вашим молитвама заштитите нас заклоном крила ваше непропадљиве славе, чувајући нас који падамо на колена и усрдно вапијемо: Избавите нас од невоља као војсковође виших сила.

Кондак Светом Архангелу Михаилу (глас II)
Архистратизи (војсковође) Божији, служитељи божанске славе, вође анђела и заштитници људи, молите за нас оно што је корисно и велику милост, као војсковође бестелесних.

Свети Архангел Михаило

Да анђели Божји непрекидно опште са овим светом о томе сведочи Свето Писмо јасно и непобитно. Које из Светог Писма, које и из Светог Предања, Црква Православна дознала је имена седморице Начелника Ангелских сила.

Михаило на Јеврејском језику значи онај који је као Бог, или ко је раван Богу. Свети Михаило изображава се још од првих времена Хришћанских као војвода који у десној руци држи копље, којим попире Луцифера, сатану, а у левој палмову зелену гранчицу. На врху копљаима платнену пантљику са црвеним крстом. Архангел Михаило саматра се нарочито чуварем Вере Православне и борцем против верских јереси.

Када је пророк Исаија у Храму имао виђење Бога у слави својој, он се веома уплашио и узвикнуо: “Јој мени! Погибох јер сам човек нечистих усана и иживим усред народа нечистих усана, јер цара Господа над војскама видех својим очима. А један од Серафима долеће мени к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клијештима. И дотаче се усана мојих и рече: ево, ово се дотаче уста твојих и безакоње твоје узеће и грех твој очисти се”. ( Иса. 6,5-7)

Свештеник изговара ове Ангелске речи по давању Причешћа: “Ово се дотаче усана твојих и безакоње твоје узе се”.

Приликом узимања Причешћа ми прилазимо Богу много ближе и присније него што је био случај са пророком Исаијом. Анђели нас припремају за овај сусрет. Штите нас и закриљују како бисмо били кадри да примимо огањ из олтара.

Књига Откривења Светог Јована Богослова нама даје прилику да наслутимо како изгледа Вечна, Небеска Литургија сабрана око јагњета (Христа). На фрескама и мозаицима који изображавају Небеску Литургију виде се ангели како служе пред олтаром уз Првосвештеника Христа на пример Аја Софија, храм у Цариграду, или у Кијеву. Наше литургије су увек у непосредној вези са јединственом, вечном, Небеском Литургијом коју служи Христос окружен својим ангелима.

 

 

Ангели нас подржавају и помажу нам да прођемо из наше земаљске у једну сасвим другу реалност, како бисмо постали учесници божанског живота. Дозвољавају нам да назремо славу Божију и заједно са нама певају:

Ми који Херувиме тајанствено изображавамо и животворној Тројици Трисвету песму певамо, сваку сада животну бригу оставимо као они који ће примити цара свих, Ангелским Силама невидљиво праћенога. АЛЕЛУЈА, АЛЕЛУЈА, АЛЕЛУЈА. (Херувимска песма, песма Великог Входа)

На Светој Литургији, после Херувимске песме, ми стојимо пред Небеским Престолом исто онако као што је био случај са пророком Исаијом. Он је чуо песму којом Серафими и Херувими славослове Свемогућег Бога:

Свет! Свет! Свет! Господ Саваот!
Пуно је небо и земља славе Твоје.

 

 

Св. Архангел Михаил – АРАНЂЕЛОВДАН

Још од давнина људи су празновали анђеле, јер по Старом Завету, када су људи одступили од Бога, почели су се клањати створењима Божијим, стварајући од њих идоле и приносећи им жртве. Јеретици су их називали боговима и створитељима свега видљивог и невидљивог. То је било јако распрострањено за време светих апостола.

Четири до пет година пре Првог Васељенског сабора на Лаодикијском помесном Сабору светих отаца, проклето је такво поштовање анђела и предато анатеми, те је по 35. Правилу уведено као благочестиво и правилно поштовање и празновање светих анђела, као служитеља Божијих и хранитеља рода људског.

Одређено је да то буде у новембру, јер је новембар девети месец, после марта, када је створен свет, због девет анђелских чинова који су најпре створени. Ових девет анђелских чинова описао је ученик светог апостола Павла, свети Дионисије Аеропагит у својој књизи “О небеској јерархији” и они су следећи: шестокрили серафими, многоочити херувими, богоносни престоли, господства, силе и власти, начала, архангели и ангели. У тој строгој анђелској хијерархији, где влада савршена једнодушност у послушности нижих чинова вишим, за војводу је изабран архистратиг Михаил, јер је својим деловањем спасао многе анђеле отпале од Бога, које је Луцифер повукао са собом у пропаст. Сваки народ има свог ангела хранитеља, заправо, сваки хришћанин има свог ангела хранитеља и чувара, те стога морамо имати на уму да, шта год чинимо или мислимо, јавно или тајно, то чинимо у присуству свог ангела. А на дан Страшног Суда сабраће се огромно мноштво ангела небесних око престола Христова и објавиће се дела, речи и мисли сваког од нас, а тада нека нас Бог помилује и нека нас спасе молитвама Својим, свети Архистратиг Михаил и бестелесне небесне силе.

Представљен је како у својој десној руци држи копље којим попире Луцифера, а у левој палмову гранчицу. Он се сматра чуварем вере православне и борцем против јереси.

Постоји веровање и обичај код многих хришћана који славе светог Михаила, да, пошто га сматрају живим светитељем, не спрема се жито, што је неоправдано и нетачно. Неопходно је припремити жито за славу, јер сви светитељи и сви умрли живи су пред Богом.