Празник Ваведења Пресвете Богородице

Богу је све могуће учинити и ништа Богу није немогуће. Божјом ријечју суха пустиња постаје извор живе и свјеже воде, од нероткиње рађа се предивна кћер и све што жели Бог је кадар учнити. Дивно Божје благовољење и снисхођење према роду људском започиње на Ваведење, увођењем Свете Дјеве Марије у Храм Божји, од праведних родитеља Св. Јоакима и Ане.

Наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару Празник Ваведења Пресвете Богородице. Свети Јоаким и Ана били су већ стари и нису могли да имају дјеце и њихова бездјетност је изазивала прекор од људи јер у то вријеме бијеше срамота не имати дјецу. Живјели су богоугодно цијелог свог живота и били су благословени од Бога, али нису могли да се утјеше што немају дјеце и њихова срећа није била потпуна. Са сузама су се молили Богу да им подари дијете и нису губили наду чак ни у дубокој старости. И заиста Бог је услишио њихову молитву и преко анђела јавио да ће им се родити дјевојчица „кћер преблагословена, којом ће се благословити сви народи на земљи, и кроз коју ће доћи спасење свету.”

Св. Јоаким и Ана су се завјетовали Богу да ако им се роди дијете да ће је посветити Богу. И зачевши Ана, родила им се дјевојчица коју су назвали Марија чувајући је као зјеницу према откровењу које им је Бог јавио преко анђела о рођењу Отроковице и која ће постати Мајка Спаситеља Господа Исуса Христа.

 

 

Када је Пресвета Дјева Марија напунила три године од рођења доведена је из Назарета у Јерусалим и веома свечано уведена у Храм Божји и била је предвођена својим родитељима Св. Јоакимом и Аном и младим дјевама. Св. Јоаким и Ана су, према своме ранијем обећању Богу, довели дјевојчицу Марију да испуне свој Богоугодни завјет и предају дјевојчицу да послужи Богу. У овој предивној поворци на челу су ишле дјевице са упаљеним свијећама, невидљиво су их пратили анђели Божји, а за дјевицама је ишла Пресвета Дјева. Света Дјева је била окружена овом дивном поворком да се наговјести Света Дјева као будући сасуд Божји и котва спасења.

Свети Тарасије пише да када је приводила Свету Дјеву храму светома да је Света Ана говорила својој кћери: “Хајде, кћери моја, к Ономе који је тебе даровао мени! Хајде, Кивоте освећења, к милостивоме Владици! Хајде, Врата Живота, к милосрдноме Дароваоцу! Хајде, Ковчеже Логоса, к храму Господњем! Уђи у цркву Господњу, Радости и Весеље света!”

У сусрет Пресветој Дјеви изашао је првосвештеник Захарија и када је угледао дивну малу дјевојчицу он је прозрео у њој будућу Мајку Сина Божијег. Задивљени Захарија увео је полако Пресвету Дјеву у Храм, и како пише Св. Теофилакт Охридски Захарија је био ван себе и Богом обузет и увео је дјевојчицу иза друге завјесе гдје је било забрањено женама улазити и увео је у Светињу над Светињама, гдје се чувао Ковчег Зајвета, и у коју нико никада није улазио осим архијереја једном годишње. Иако је била малена дјевојчица у њој је обитавала пуноћа Божија. Пресвета Дјева невидљиво анђелима вођена уз појање анђела, ушла је у Светињу над Светињама и тако је почело испуњење свих пророчанстава Старога Завјета.

Њени родитељи су према старозаветном обичају принијели жртву Богу на захвалност и након што их је првосвештеник Захарија благословио, они су вратили кући својој. Пресвета Дјева остала је да ћиви са другом женском дјецом која су такође била посвећена Богу.

Богоизабрана и беспријекорна Марија је провела живот у светињи у непрестаној молитви, у послушању, и она је изабрана од свих жена да постане сасуд Христовог рођења, она је Љествица која повезује небо и земљу, коју је видио праотац Јаков, она је Неопалимаја купина Мојсејева, она је изданак свете лозе Јесејеве.

Света Дјева је проводила животу у Храму са осталим дјевојчића и поучавала се у изучавању Светог Писма и ручном раду. Родитељи а нарочито њена мајка Ана је често долазила да је посјети и да је поучи у благољепију. Била је храњена као што нас уче црквене пјесме небеским хљебом и према ријечима Св. Германа она је свакодневно боравила у Светињи над Светињама и примала слатку храну од анђела.

Богом дарована Дјева Марија је потицала из царског рода и Јоаким је био потомак из племена Јудина и потомак цара Давида. Ана је била кћи свештеника Матана који је потицао из Левијевог кољена. Својим царским поријеклом наговјештавала је да ће се из ње родити Цар и Првосвештеник.

Празник Ваведења је предображење Божијег благовољења како и пјевамо у тропару празника, ово је празник у коме се већ осјећа наговјештај и праскозорје Оваплоћења Божијег. На данашњи празник радује се сва творевина јер најсветија од рода људског Пресвета Дјева уводи се у храм гдје ће да обитава до времена да роди Сина Првенца и да са рођењем Сина свога, према пророштвима, послужи Богу у спасењу људи од првородног гријеха. Пресвета Богородица својим светим и чистим животом побиједила све греховне и телесне похоте и ништа земаљско није помишљала у себи и сва је била испуњена Богом и племенитошћу и зато је од Бога изабрана и најузвишенија међу свим женама откако је свијета и вијека. Њој нека је слава и хвала.

Љиљана Тољевић