Сретење Господње
Радуј се земљо и све што дише на њој, јер ти у сусрет иде Цар Небески.
Радуј се Пресвета Богородице, јер у наручју своме носиш Ослободиоца свијета који иде у сусрет своме народу.
Радуј се Старче Праведни Симеоне Богопримче, јер на руке своје узимаш Сина Божијег којега си по анђелској објави тако дуго чекао.
На Сретење Господње, празник сусрета човјека и Бога, овај дивни и велики Господњи и Богородичин празник, цијели универзум се покреће и све се узсвисује од силе Сина Божијег који иде у сусрет своме народу.
Овај празник је званично установљен у време цара Јустинијана 544. године. Ношен на рукама Пресвете Богомајке, Богомладенец у четрдести дан по свом оваплоћењу, бива унешен у свети храм и предат је у руке старцу Симеону. Овај праведни старац је доживио веома дубоку старост јер му је Бог објавио да неће видјети смрти док не угледа Сина Божијег. Симеон Богопримац је живио у доба мисирског цара Птоломеја и био је од апостола изабран као један од Седамдесеторице и имао је благослов превођења Светог Писма са јеврејског на грчки језик.
Док је преводио пророчанске ријечи из “Књиге Пророка Исаије” о рођењу од Дјеве, он се збунио, и када је преводио ријечи ево Дјева ће затрудњети и родиће сина, хтио је да замјени ријеч Дјева са млада жена. Али, ађео Божији му је јавио у том тренутку и одвратио га да тако не преведе на грчки језик, и објаснио му да је пророчанство истинито записано и да тако преведе као што пише.
А потврду истинитости свједочанства, рекао му је Анђео, искусиће и он сам лично, јер по Божијој вољи ће живјети све док не види Месију који ће бити рођен од дјевојке. Праведни Симеон је захвалио Богу због таквог обећања и благодаћу Божијом издржао је до тог тренутка да својим властитим очима угледа и на рукама својим носи Живог Бога Оваплоћеног у тијелу човјечијем као Мало Дијете.
У четрдесети дан по Божићу, према пророчанствима, Пресвета Дјева Марија и Праведни Јосиф су донијели у Храм Богомладенца да Га посвете Богу. Примивши малог Господа Исуса Христа из којег је изсијавала небеска свјетлост и животна сила која све одржава и даје живот цијелом свијету, праведни старац је изговорио познате ријечи које се вијековима читају на вечерњем богослужењу
“Сада отпушташ с миром слугу Својега, Господе, по речи својој, јер видеше очи моје спасење Твоје, које си уготовио пред лицем свију народа. Свјетлост, да просвећује незнабошце, и славу народа твога Израиља”.
А Пресвета Дјева Марија и Праведни Јосиф који је био са њом су се чудили овим ријечима. Њих је Симеон благословио и прорекао Пресветој Дјеви Марији: “Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити. И теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многнх срца.” (Лк. 2, 25-34).
У Храму се налазила и пророчица Ана која је непрестано постом и молитвом служила Богу у Храму и познавши Месију Ана одаде славу Богу.
Ирод је хтио да убије Богомладенца и Анђео Божији је јавио божанској породици да оду из града према Мисиру.
1804. године на Сретење је подигнут Први српски устанак
1835. године на Сретење донешен је Сретењски Урав, тако да се овај дан слави као дан Уставности
Сретење је од 2002, године Дан Државности Републике Србије и од 2006 Сретење је и Дан Војске Србије
Тропар Сретења
(Глас 1)
Радуј се, благодатна Богородице Дјево, јер из Тебе засија сунце правде, Христос Бог наш, који обасјава оне који су у тами. Весели се и ти, старче праведни, који си узео у своје наручје Ослободиоца душа наших који нам је даровао васкрсење.
Припремила Љиљана Тољевић