Беседа за свечано уношење иконе Светих мученика Пребиловачких

БЕСЕДА ЗА СВЕЧАНО УНОШЕЊЕ ИКОНЕ СВЕТИХ МУЧЕНИКА ПРЕБИЛОВАЧКИХ, АВГУСТ 2023. ГОДИНЕ

Драга браћо и сестре,

Постоје многобројна сведочанства о херојству, слави и части нашега народа. Уз гусле и народне песме, са колена на колено, преношене су приче и легенде о славним јунацима из старине. Ни прошли век није остао незабележен и неопеван. Од два Балканска рата, два Светска рата и два Отаџбинска рата, остало је у нашем народу много успомена да их памтимо и препричавамо. Било је са друге стране срама и неуспеха о којима често не желимо да говоримо.

Има једна трагична прича о хиљадама младића узраста од 15 до 19 година, који су за врме Првог светског рата добили позив да се јаве у војну комаду и помогну одбрану Отаџбине. Ови млади људи, стигли су у своја командна места, њих око 40.000, тик пред повлачење наше војске преко Албаније. Без опреме и војне обуке неки од њих враћају се својим кућама док готово половина наставља пут преко Албанских врлети. Ово мученичко ходочашће преживело је тек неких 4.000 регрута, остали су своје животе оставили по снежним врховима или у плавим дубинама. Када је после рата Влада тадашње Краљевине одлучила да испита ко је одговоран за смрт ових младића, који су поведени на ово страшно путовање без икакаве припреме, одела, без одговорајуће команде или коморе за храну и лекове.
Закључак комисије која је испитивала овај случај гласио је: ИМАЈУ СЕ ПРЕДАТИ ЗАБОРАВУ! По други пут ови млади људи бивају заборављени и запостављени, први пут за живота а други по њиховом славном уснућу. ИМАЈУ СЕ ПРЕДАТИ ЗАБОРАВУ постао је устаљени рецепт када год треба да се сакрије нечији неуспех. ИМАЈУ СЕ ПРЕДАТИ ЗАБОРАВУ постала је девиза на којој се изградила злочиначка СФР Југославија. ИМАЈУ СЕ ПРЕДАТИ ЗАБОРАВУ постала је мантра српских политичара и властодржаца од 2000 године зарад мира, стабилности, Европских вредности итд.

Ја вас данас са овог Светог места, са амвона позивам и опомињем, пред моштима Светих мученика да положимо завет да нећемо предати забораву ове Божије угоднике и страдалнике. Али не само њих, неко сваку душу напаћену, намучену, раслабљену и погубљену за Веру Христову и име српско. Данас смо у наш храм унели икону Св. Мученика Пребиловачких, једна мала честица њихових светих моштију дарована је нашем храму као залог да не предамо забораву њих, јер ако то учинимо забораву предајемо сами себе. Сваки пута када будемо целивали ову икону ми ћемо својом душом да се надвирио над јамом Голубинки и да ослушнемо вапаје и молитве ових светих угодника: Немојте нас предати забораву!

Ова је икона требала да стигне у нашу заједницу пре три месеца. Господ је мудро устројио да она стигне тек пре пар дана и да је баш на данашњи дан унесемо у наш храм. Данас је годишњица како се један други злочин догодио али је порука остала иста. Пре 28 година стотине хиљада Срба протерано је са својих огњишта и неколико хиљада њих зверски побијено. Друго време али злочин једнако суров. Друго врема ли порука остаје иста: Немојте нас предати забораву!

Драга браћо и сестре, наше молитве, ове свете мошти, иконе, сузе и уздаси говоре и опомињу на једно пророчанство, на народно пророчанство о којем говори Св. Владика Николај: Свануће један дан, велики као Видовдан, но светлији од Видовдана. Свануће тога дана, браћо и сестре зависи од нас. Уколико се научио да чувамо и од заборава откинемо све оне дивне људе који су сведочили Бога и својим животима поплочали стазе наше народне историје, извесно је да ћемо имати здрав и правилан залог за нашу народну душу и будућност. Уколико нас њихове муке, патње и страдања не побуде да барем то мало дело учинимо за њих, слаба је вајда полагати икакве наде да ће сванути други Видовдан.

Нека би Господ Бог молитвама Светих Мученика Пребиловачких даровао нама мир, здравље и љубав која изграђује. Нека би ова светиња постала светионик наше народне душе и бања која исцељује слабости и немоћи наше. Амин

Свештеник Синиша Милутиновић