Васкршња посланица Епископа канадског г.Георгија

 

ДАН КАД ЈЕ ЗБРИСАНА СМРТ

 

„Што тражите живога међу мртвима? Није овдје, него устаде;
опомените се како вам каза кад бјеше у Галилеји.“ (Лука 24:5,6)

 

Нема веће и радосније вијести од ове коју анђео Господњи на гробу Христовом објави женама мироносицама. Са њом се потврди вјера и надање наше. Васкрсли Господ Исус Христос се јави мироносицама и својим ученицма и тако одагна сваку сумњу у Своје Васкрсење (Јов. 20:14-23). Тог раног недјељног јутра туга, жалост и бол за Распетим Христом претворише се у радост због испуњеног обећања које Господ даде својим ученицима. Псалмопјевац Давид наговјештава величину овог дана када пјева: „ Ово је дан који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему“(Пс.117, 24).

Син Божији Господ Исус Христос је ради нас људи и ради нашег спасења принио Себе на жртву. Света Богородица, Мајка Божија, жене мироносице и ученици Христови су са болом и тугом, плачући и ридајућу, под Крстом стајали гледајући страдање Господа. Мироносице су на гроб принијеле миро као своју жртву и тако се удостојиле да прве спознају неизмјерну радост Васкрслог Господа.

Шта ми да дарујемо и принесемо на жртву Васкрсломе Господу, како бисмо осјетили ту највећу радост и утврдили своју вјеру? „Очистимо осјећања, па ћемо видјети Христа који блиста неприступном свјетлошћу Васкрсења“ (Васкрсно јутрење, канон, 1. пјесма) – упућује нас како треба да се радујемо Христовом васкрсењу: да очистимо свој ум и срце од гријеха који је узрок свих несрећа и биједа које човјека сналазе у овом свијету и животу. То духовно сљепило, гријех, спутава нас да видимо Васкрслог Господа. „Имајући очи, зар не видите, и имјући уши, зар не чујете“ (Мк. 8, 18), каже Христос. Лијек против гријеха су пост, молитва, исповијест и причешће. Постом своје тијело укроћујемо, а молитвим душу чистимо.

У данашњем, „модерном“ времену, око Цркве Христове а и у самој Цркви полемише се о потреби и начину држања поста, упркос вјековној пракси и традицији на којој чврсто стоји Црква Христова, а Бог је исти – јуче, данас, и биће свагда.

Прва пјесма канона Васкрсног јутрења упућује нас: „Дан Васкрсења је, просветимо се, народе Пасха, Господња Пасха, јер Христос Бог преведе из смрти у живот и са земље на небо нас који пјевамо пјесму.“ Просветимо се! Нека наш ум и срце буду просвећени Богопознањем и обасјани непролазном свјетлошћу Васкрслога Господа.

У молитви Светог Јефрема Сирина за наше просвећење молимо се Господу да нам даде: „Духа цјеломудрености, смирења, трпљења и љубави“. Није довољно само уздржавати се од гријеха, него је потребно и добро чинити. „Не дај да зло побиједи, него ти побиједи зло добрим“ – учи нас апостол Павле (Рим. 12, 21). Ову највећу радост Васкрсења Христова подијелимо са ближњима, са онима којима је најпотребнија наша доброта, пажња, разумјевање и хришћанска љубав. Дарови мироносица нека красе и нас, па да озаримо срца и душе болесних и усамљених.

Доживљај Христова Васкрсења јесте величанствено осјећање бесмртности. Најрадоснија ријеч која се икада чула на овој земљи, гласи: „Ја сам Васкрсење и Живот; који вјерује у Мене, живјеће ако и умре“ (Јн 11, 25). То је непресушни извор утјехе за све нас, као и за сва будућа покољења.

Стихира Пасхе на јутрењу упућује нас да на Дан Васкрсења загрлимо једни друге. Опростимо све празнујући Васкрсење и ускликнимо радосно:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Ваш владика канадски Георгије