Васкршња посланица Његовог Преосвештенства Епископа канадског г.Георгија

СМРТ ЈЕ ПРОЛАЗ У ВЈЕЧНОСТ

Васкрсење Твоје, Христе Спасе,Анђели поју на набесима И нас на земљи удостој Да те чистим срцем славимо!

Ево дана који створи Господ да се радујемо и веселимо! Ево дана када прослављамо „празник над празницима“ – Васкрсење Господа и Спаса нашег Исуса Христа.

Данас чујемо ријечи које чуше жене Мироносице које рано на гроб дођоше да помажу тијело Господње – ријечи Анђела Светог: „Што тражите живога међу мртвима?“ (Лк 24, 5). А ми у цркви пјевамо: „Нека се радује твар. Небеса нека се веселе. Народи рукама запљешћите с весељем, јер Христос Спас наш, на крст прикова гријехе наше, смрт умртви, живот нам дарова. Он васкрсе пропалога Адама родитеља свију, зато што човека љуби“ (Октоих, стих. 1. гласа).

Христос Господ васкрсе и радост нам донесе. Ево смисла овог нашег живота, ево радости непрестане, ево живог Источника кроз Којег се сва твар напаја зарад истовјетног искуства кроз које се вјечност стиче.

Празнику Васксења с правом претходи часни пост, кроз који се припремамо да заживимо у себи то чудесно Васкрсење Господа нашег Исуса Христа. Пост представља крстоносни пут који нас у Живот води, који нас подсјећа на првородни гријех, ствара будност и отвара стрпљење, праштање и смирење у Господу. Кроз пост, исповијест и причешће, ми ходимо ка вратима спасења, вратима Царства Небеског.

Христово Васкрсење, браћо и сестре, јесте превазилажење смрти, уништење смртности: „Гдје ти је смрти жалац, гдје ти је аде побједа.“

Ето опет са радошћу и са састрадавањем гледамо Христово Васкрсење које је и наше Васкрсење. „Ти васкрсе из гроба Спаситељу свесилни. Ад видје чудо и задиви се, мртви васкрсоше, а твар видје и радује се с Тобом и Адам се заједно весели, а свијет Спаситељу мој поје Теби увијек“ (кондак гл. 2). Чудо над чудима се догодило да би човјек опет достојанствено царовао са Творцем Својим. Тако она смрт која је кроз Адама ушла у творевину, кроз Христа Господа би превазиђена и уништена (Рим 5, 12-16). „Јер ако се преступом једнога зацари смрт кроз једнога, тим прије ће они који примају изобиље благодати и дар праведности у животу царовати кроз једнога Исуса Христа“(Рим. 5, 17).

Кроз Господа вјечност је дата човјеку, а кроз човјека и цијелој твари, „Знајући да Христос уставши из мртвих више не умире; смрт више не влада њиме…Тако и ви сматрајте себе да сте мртви гријеху, а живи Богу у Христу Исусу, Господу нашем“ (Рим. 6, 9).

Прибилижавајући се самом празнику, видимо да сва твар Божија слави Васкрсење кроз своје сопствено буђење – воће пупи, цвијеће цвјета, трава расте, небеса се осмјехују. Све уистину подсјећа на Царство које очекујемо, гдје ће престати смрт, болест и уздисања.

Ове године, када прослављамо седамнаест вијекова од доношења Миланског едикта којим је хришћанству дата слобода, немојмо заборавити и на слободу коју нам Небески владар даје: да љубимо једни друге, да поштујемо законе Божије, да чувамо аманете свете, да будемо достојни назвати се именом Христовим. Тај значајни догађај којим је дата слобода хришћанима у вријеме цара Константина, само је предукус савршене слободе коју ћемо стећи ако животом својим потврдимо да се нећемо убојати овога свијета и живота у њему. Ако своју свету вјеру будемо чували истински и не будемо опет подговорени, од „нове змије“ заведени у безвјерје, нововјерје, празновјерје и кривовјерје – које данас више него икада жели да нас пороби себи и поново нас удаљи од Раја који нам Бог отвара својим Васкрсењем.

Борба је велика, али је Божија помоћ још већа: „Ти ћеш нас Господе сачувати од рода овога до вијека.“ Тако ми православни хришћани треба да доживимо својa страдања и васкрсење, а кроз њега и свеопште васкрсење при Другом доласку Господњем – које исповиједамо и доживљавамо на свакој Светој Божанственој Литургији. Таква слобода је слобода у Христу, коју сагледавамо, којој треба да тежимо у овом времену.

Браћо и сестре у Васкрслом Господу, пазимо на вријеме, гледајмо у небеса одакле нам Господ долази, одакле нам слободу и спасење шаље: Горе имајмо срца. Благодаримо Господу знајући да „плата за гријех је смрт, а дар Божији је живот вјечни у Христу Исусу, Господу нашем“ (Рим. 6, 23). Нека Господ васкрсли умртви трње нашег гријеха и васкрсне нашу савјест Својим васкрсењем!

Прославимо сви Христово Васкрсење, чистим срцем, кличући:

Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!

Ваш молитвеним пред Васкрслим Господом,
Епископ канадски Георгије